Криза донела реалност

Тржиште некретнина у Америци– „игла” која је пробушила пренадувани балон светске економије после чега су настали, кажу највећи ломови од кризе из 1929. године, изгледа се ипак неће одразити негативно на наше тржиште некретнина. Овако мисли Милић Ђоковић, члан многих форума и комисија Привредне коморе области промета некретнина и директор агенције „Олд Ројал”. Основно је рећи да на тржишту некретнина у Америци више од 90 посто чини промет путем хипотекарних кредита. То је и водећи разлог зашто се криза неће прелити код нас јер хипотеке не чини ни десет посто укупног промета. За сада тржиште флексибилно реагује, нема великог повратног ефекта након увећања месечних рата отплате услед промена вредности евра. Десило се нешто добро за укупан промет некретнина, наиме смањила се разлика између тражених цена квадрата која некада износила и по 30 посто од реалне цене. Сада су разлике далеко мање (око десет посто), реалније, лакше и агентима али и купцима па и продавцима који се не заносе нереалним износима.

Тако удаљени новобеоградски блокови не „вреде” две хиљаде евра по квадрату, али ни Баново Брдо три или више хиљада евра по квадрату. Ако је ишта учинила светска криза код нас је донела далеко реалније цене квадрата на тржишту. Наступила је мала сезонска осека, мада је ово и даље одлично време за куповину станова или кућа. Сва папирологија може да се заврши, због пребукираности земљишно књижних оделења у судовима тек за месец или два. Тако селидба стиже на дневни ред у најбоље време, крајем фебруара или почетком марта што је идеално за било коју врсту радова.

Све ово не важи на тржиште плацева за градњу у нашем граду, каже Ђоковић.

Плацева има али су доста раштркани по градским областима. И даље постоје нереални захтеви власника кућа и парцела иако је све врло егзактно и доказиво цифрама колико на некој локацији може да се добије цена за плац који занима инвеститора. Најтраженији плацеви, уз обрачун фактора корисности по броју квадрата који се ту могу изградити, смештени су у првој и другој зони града: Стари град, Врачар, Градска зона Звездаре (од Вука до Ђерма) или стара Палилула (од Ташмајдана до Пионира). Плацеви уколико задовољавају три основна услова: величину, облик и димензије и урбанистичко техничке услове могу коштати од 50 до чак и 100 хиљада евра по ару! Наравно да услед услова, зоне, фактора максималне корисности и могуће цене изграђених станова по квадрату су и основни репер колико власник плаца може да добије у квадратима изграђених станова, а не у новцу. Ако изграђени станови имају цену од 1.000 до 1.200 евра по метру квадратном бивши власници могу добити од 20 до 22 одсто изграђене површине. Уз будућу цену од 1500 евра по квадрату могу добити од 21 до 24 посто од изграђених квадрата, од 1500 до 2000 евра по квадрату могу добити од 24 до 27 одсто.

Само уколико цена прелази две хиљаде евра може се дати максимум до 30 посто од изграђених квадрата. Преко тога сваки одговорни инвеститор, уколико легално и по пропису ради, не може померати ове цифре које су заправо и крајње границе исплативости. Наравно ван те зоне могуће су другачије рачунице, али померања ових коефицијената су врло мала а простор је заправо ограничен.

У другим зонама: Миријево, Вишњичка Бања, Борча, Крњача, Ресник, су јефтинији плацеви који се крећу око 10 хиљада евра по ару, али је и нижа цена изграђеног стана а и потребно је више улагања у усаглашавање урбанистичких планова. Дакле, можда је свету начинила штету али нама ће можда донети реалније и животније односе цена на тржишту некретнина каже на крају Милић Ђоковић.