Огрезли у дефициту

Дефицит текућег платног биланса (плаћања са светом), према подацима Народне банке Србије, утоку десет месеци текуће године повећан је у односу на истo време лане47,6 одсто, премашивши 7,5милијарди долара. Ако тај минус настави да расте истим темпом, до краја 2008. достићи ће 10 милијарди долара, каже за наш лист професор др Млађен Ковачевић. Он подсећа на оцене стручњака ММФ-а из априла прошле године,када су за тај дефицит рекли да је највећи проблем привреде Србије. У одговору на такво упозорење тадашња влада је, каже, укинула Министарство за економске односе са иностранством. Како је радило и није нека штета, али смо у последње три године, и без таквог министарства, готово огрезли у том дефициту.

О каквом је проблему реч јасно је, додаје, када се упореди само неколико чињеница. У 2000. дефицит текућег платног биланса, по статистичкој методологији која је важила до почетка ове године, био је 153 милиона долара. Ако се искључе бесповратне стране донације – 424 милиона долара. По новој методологији, у 2000. дефицит платног биланса није ни постојао. Од тада до данас одвија се драматичан раст тих минуса.

– По статистичкој методологији, која се користила до почетка ове године, дефицит текућег платног биланса (без страних донација) у 2007. био је 7,16 милијарди долара. То је чак 46,8 пута, а без донација 17,5 пута више него 2000. године. По истим мерилима и уз претпоставку да ће у целој 2008. бити исти раст као током десет месеци, дефицит ће у овој години бити 10,56 милијарди долара – каже наш саговорник. Он додаје да је дефицит у плаћањима са светом нагло почео да расте од 2005. када је, без страних донација,износио 2,5милијарди долара. – Ове године биће барчетири пута већи него 2005. и врло је вероватно да ће прећи 20 одсто БДП-а.

Тај проценат био би, тврди Ковачевић, знатно већи када би се БДП коректно обрачунао.

Наш саговорник упозорава да огроман дефицит платног биланса Србије није настао по основу раста увоза опреме и знања, већ због енормног повећања набавки робе широке потрошње, сировина и репродукционог материјала. Прошле године тај минус смо покрили додатнимвисоким задуживањем у иностранству од осам милијарди, али и продајом имовине странцима од преко две милијарде долара. Захваљујући тим ставкама, као и нето дознакама наших људи у свету, у износу од 3,97 милијарди долара, Србија је 2007. забележила чак и суфицит у свим девизним трансакцијама са иностранством од 1,2 милијарде долара.

Током десет месеци 2008.тај дефицитје највећим делом покривен новим иностраним дугорочним кредитима од6,17, краткорочним позајмицама у нето износу од1,12, од продаје предузећа странцима и такозваних гринфилд инвестиција пристигло је још 2,5 милијарди долара, а од дознака наших земљака у иностранству 3,84 милијарде долара.

Али, све то, прибојава се Ковачевић, неће бити довољно да у овој години будемо бар на „позитивној нули”. Врло је вероватно, сматра, да ће се укупандевизни салдо за целу годину осетно погоршати. То значи удар на девизне резерве. Због свега тога, економски је, па и друштвено неприхватљиво да НБС, наводно због спречавања великих флуктуација девизног курса, продаје, за наше услове, велики износ девиза, која се у суштини своди само на тежњу за одржавање врло прецењеног курса динара.

– Сада је јасно да се дефицит текућих плаћања према свету могао одржати све док смо обилно продавали имовину странцима и док смо се могли лако задуживати. Због светске финансијске кризе и рецесије у развијеним земљама, знатно је смањен доток капитала у Србију. Због свега тога, прибојавам се да ћемо брзо морати да молимо ММФ за нове кредите, ако их тада буде могао дати, јер му је расположиви фонд, с обзиром на све веће потребе, врло скроман – само око 150 милијарди долара. А узимање кредита од те институције, која је по председнику Чешке Републике Вацлаву Клаусу зрела за „историјски отпад”, подразумева вођење економске политике која, што доказујем од 2001, има озбиљну конструкциону грешку. Њена доследна применау све већем броју земаља долази до слома привреде – од Мексика (у првој половини деведесетих година прошлог века), у неким земљама југоисточне Азије (1997. и 1998), Русије (1998), Аргентине (2001) и сада у Мађарској – указује Млађен Ковачевић.

Слободан Костић

------------------------------------------------------------------------

Конструкциона грешка

По оцени др Ковачевића, највећа конструкциона грешка модела привредних реформи, у складу са тзв. Вашингтонским споразумом, који нам је наметнут од ММФ-а, била је нагла и претерана либерализација увоза, uprkos тешком стање у привреди.

Динар је био све више прецењен. Према обрачуну стручних служби НБС, динар је реално, у односу на евро и долар, и поред пада у последња два месеца, за око 95 одсто вреднији него што је био крајем 2000. године.