Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Григорије није позван на седницу Синода

Григорије није позван на седницу Синода
Владика Григорије

Седници Светог архијерејског синода СПЦ заказаној за 16. децембар присуствоваће само његови чланови, а писмо епископа захумско-херцеговачког Григорија, које је узбуркало јавност, неће бити тема на седници, тврди протојереј-ставрофор Саво Јовић, генерални секретар Синода, демантујући изворе који тврде да ће се о овоме највише говорити на заседању.

– Писмо владике Григорија не може да буде на дневном реду када га нисмо ни добили. Синод ће уобичајено заседати и неће бити у проширеном саставу – каже Јовић.

То значи да ће седници присуствовати само четири члана Синода – митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који председава Синоду у одсуству патријарха Павла, епископ жички Хризостом, милешевски Филарет и бихаћко-петровачки Хризостом.

Незванични извори наводили су да би, осим спорног писма владике Григорија, једна од могућих тема могла бити и веродостојност молбе патријарха Павла за разрешење с дужности. Наиме, „Вечерње новости” објавиле су јуче да су „поједини црквени великодостојници спремни да објаве име владике који је на јесењем сабору признао да је аутор молбе коју је, вођен руком једног члана Синода, Павле потписао у септембру”. Према незваничним сазнањима нашег листа, сумња се да би аутор текста молбе могао бити епископ бачки Иринеј. Овај податак нисмо јуче успели да проверимо код епископа бачког, јер је био одсутан из епархије. Протојереј-ставрофор Саво Јовић оштро одбацује све сумње у аутентичност молбе.

– То су све измишљотине, ја сам сведок да је молбу потписао патријарх Павле лично – истиче Јовић.

Митрополит Амфилохије стигао је јуче из Русије, где је с делегацијом Српске православне цркве и представницима државног врха присуствовао сахрани патријарха московског и целе Русије Алексија Другог. Његови сарадници кажу да се митрополит „највероватније” неће оглашавати поводом писма владике Григорија, у којем, између осталог, напада и њега, већ да ће се „ићи на званични став цркве”. Никакве изјаве за јавности није желео да даје ни епископ зворничко-тузлански Василије, који је рекао да је писмо интерна ствар цркве коју не жели да коментарише за новине.

Наводе медија демантовала је и Славица Ђукић-Дејановић, која је поменута као сведок „затворених врата” док су у Војномедицинској академији митрополит Амфилохије и владика бихаћко-петровачки Хризостом, милешевски Филарет и жички Хризостом „разговарали” о повлачењу патријарха Павла. Наводно, она је пошла у приватну посету патријарху, али је стигла само до пред врата његове собе, јер је унутра била поменута делегација

– Све је нетачно, никакав сведок таквог нечега нисам била. Била сам у посети патријарху, а шта се његовој светости тог дана још догађало, стварно не знам. Ја сам се распитивала код лекара о његовом здрављу, када је сестра дошла да ми каже да би патријарх желео да ме благослови. То је за мене било нешто изузетно лепо и баш ми је јако жао што неко, чак и кад је та тема у питању, даје машти на вољу – изјавила је за „Политику” Славица Ђукић-Дејановић.

Аутентичност молбе патријарха Павла да буде разрешен с дужности довођена је у питање чим се документ појавио у јавности почетком октобра. У веродостојност су сумњали епископ шабачки Лаврентије, који је говорио да је „здравствено стање патријарха такво да он не може ни да говори ни да пише”, епископ Јефрем, који је – према наводима из писма владике Григорија – сачинио писану представку о томе, али и други архијереји и познаваоци црквених прилика. Крајем октобра митрополит Амфилохије изјавио је да „нема никаквих сумњи да је молба за разрешење патријарха српског Павла аутентична”, као и да је „потписана 8. октобра при патријарховој пуној свести и пред свим члановима Синода”.

Министар вера Богољуб Шијаковић јуче није био доступан за коментар о наводима владике Григорија да је он пред Сабор разговарао с појединим архијерејима и да је предложио да „тај који ће да буде први има виталност и енергију, да буде млађи човјек који ће имати снаге да се са поменутим носи и многи су му то узели за зло”.

Ј. Б.-В. М. Д.-М. Ч.

------------------------------------------------------

Грдио Амфилохија из љубави

На писмо које је послао на 40 адреса, а које је написао зато што после заседања јесењег сабора „није могао да спава”, епископ захумско-херцеговачки Григорије добио је 14 одговора, потврдио је синоћ за РТС. Епископ каже да је добио само два негативна одговора, али да није време да каже ко је послао позитивне, а ко негативне одговоре.

– Добио сам одговор из Немачке од владике Константина који је врло разложан, а не слаже се са мном. Такође од владике Георгија из Канаде у коме се он само у понечему слаже са мном, а у много чему се не слаже – рекао је владика Григорије.

Он је објаснио да су сарадници из његових канцеларија звали свих 40 владика, да их питају како им највише одговара да им пошаљу писмо, и да поуздано зна да су архијереји из Америке и Канаде добили писмо, као и да једино владика Артемије може да каже да му оно није стигло на време.

– У тренутку када је патријарх у болесничкој постељи слање писма може да делује мало несрећно зато што он није ту, јер би његова реч у томе била најснажнија и најважнија за мене лично. Али, дијалог са браћом архијерејима је неопходан и ја тако разговарам са њима на Сабору – рекао је владика Григорије.

Он је поручио верницима да не треба да се плаше раскола и свађе у Цркви и да Црква све може бити, али не сме да лаже. Помињући митрополита црногорско-приморског Амфилохија, епископ захумско-херцеговачки нагласио је да је њега у свом писму највише „грдио”, али да је то учинио из љубави према њему.

Ј. Б. – В. М. Д.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.