Игра стаклених бројева

Радња романа Хермана Хесеа „Игра стаклених перли” одиграва се у будућности, у измишљеној држави Касталији, где су смештени елитни универзитети на којима се подучава игра стаклених перли. Успут да поменем да се тренутно у Србији на свим универзитетима млати празна слама и студенти пленумаши „уче” игру стаклених перли, тј. уче их да баздрличу и згубидане. У Србији нема елитних светских универзитета, због тога што се томе противи универзитетска монополска мафија, која би доласком страних универзитета била угрожена. Али, није то тема овог текста. Моја намера је да демистификујем и разобличим неистине опозиције и њених медија о броју присутних на протесту опозиције одржаном 15. марта 2025. Опозиција и њени медији, који су стидљиво пренели став фантомске организације „Архив јавних скупова”, поигравају се бројевима као да су то стаклене перле, или као да су пластичне перле на старинској рачунаљци – абакусу. Управо тај примитивни абакус користи „Архив јавних скупова”, чија укупно тројица чланова кажу да ручно пребројавају окупљене, са фотографија протеста, по обележеним секцијама простора, без снимака из дрона, и без тачкастог или било којег другог софтвера за пребројавање учесника скупова. 
Председник Србије Александар Вучић изјавио је 15. марта увече да су процене служби безбедности да је на том протесту у Београду било између 88.000 и 107.000 људи. Узмимо да је било 107.000 протестаната. У циљу демистификације, извршићу поређење тог броја од 107.000 (60.000 из Београда и 47.000 из унутрашњости) с бројем становника Београда и Србије и бројем гласова које је целокупна опозиција добила на парламентарним изборима 2023. године. Пођимо прво од Београда. Око 60.000 Београђана присуствовало је протесту 15. марта. Београд према попису из 2022. године има 1.659.440 становника. Тих 60.000 протестаната из Београда чине само 3,6 одсто становништва овог града. Око 107.000 грађана Србије присуствовало је протесту 15. марта. Србија по попису из 2022. године има 6.647.003 становника. Тих 107.000 грађана чини само 1,6 одсто становништва Србије. Целокупна опозиција (око 20 странака), рачунајући и њој наклоњене странке мањина, у децембру 2023. на парламентарним изборима освојила је 1.491.671 глас или 40 одсто. Опозиција је за скуп 15. марта мобилисала све своје снаге, као никада до тада. Прогласили су то за „дан де”. Скупу је присуствовало 107.000 људи. Тај број представља само четрнаести део гласова које је опозиција добила на последњим изборима, или 7,1 одсто. Дакле, 93 одсто људи који су у Србији 2023. гласали за опозицију није желело да дође на протест и да подржи насиље. 
Амерички Си-Ен-Ен (апсолутно наклоњен опозицији у Србији) демантовао је лажи опозиције о броју присутних на протесту 15. марта и потврдио наводе надлежних органа, у тексту од 15. марта под насловом „Over 100.000 people rally in massive anti-corruption protest against Serbian government”. Си-Ен-Ен каже да је било више од 100.000 људи, односно мање од 110.000, што је тачно. Да је било више од 110.000 људи они би написали тако, али није било више од 110.000 људи. Значајно је да Си-Ен-Ен демантује и лажи своје франшизе Н1, која преувеличава стваран број присутних на скупу 15. марта. Фантомски „Архив јавних скупова” је 16. марта објавио своју лаж да је скупу опозиције присуствовало између 275.000 и 325.000 људи. То су пренели Шолакови медији. Прво, смешно је да маргина грешке износи 50.000 људи. Није то шака зоби. То је неозбиљно и непрофесионално. Друго, као што видите, Си-Ен-Ен је дан раније демантовао „Архив јавних скупова” податком о 100.000 присутних. Због тога су Шолакови, а опозициони медији врло стидљиво пренели процену „Архива...”. Било је бесмислено бомбастично инсистирати на тој неистини од 275.000 до 325.000 људи, када је њихов Си-Ен-Ен објавио број од 100.000. Опозиција је спорадично лансирала смешне неистине о пола милиона до милион присутних, што сведочи да је потпуно изгубила компас. За разлику од опозиције, „Архив...” је био много опрезнији у изношењу неистина. Док је опозиција удесетостручила број присутних, „Архив...” је „само” утростручио број протестаната. Поента је у томе да не може драстична мањина на силу да мења власт у Србији. Власт се мења на изборима. Опозиција је за 12 година девет пута изгубила изборе. Показало се да је већинска Србија победила. Председник Вучић је политиком ненасиља успео да победи агресивну опозицију и екстремну мањину која је хтела да сруши Србију. Без тешко рањених. Без испаљеног метка. Без извученог пендрека. Без звучних топова. Живи Србија!

 *Посланик и члан Председништва СНС-а

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа