Касирке и магационери слабо плаћени

Услуживање муштерија, слагање робе на рафове и мерење воћа и поврћа у хипермаркетима и локалним продавницама постају очигледно све омраженији послови за које се одлучују само они који су баш принуђени. Ово је резултат истраживања „Политике”, према којем се већина малих и великих трговина све чешће суочава са недостатком радне снаге, а поједини чак истичу да су им конкурси за пријем нових продаваца стално отворени.

Основни разлози због којих људи избегавају овај посао су ниска примања, тежак рад у сменама, викендом и у току празника. Запослени се жале и на прековремено остајање на послу које им најчешће није плаћено. Због тога потреба за касиркама, помоћним радницима и магационерима не јењава. Бум трговинских ланаца и хипермаркета на тржишту Београда још један је разлог недостатка ове радне снаге.

У приватним трговинским компанијама нерадо говоре о платама својих запослених, али је јавна тајна да су трговци незадовољни примањима. Према подацима објављеним на једном домаћем интернет сајту, који су засновани на анкетама спроведеним међу запосленима у трговини у престоници, просечна плата класичног трговца у радњама далеко је испод републичког просека – нешто мање од 20.000 динара. Касирка зарађује око 24.000, а комерцијалисти у просеку добијају око 30.000 динара. Магационери зарађују просечно око 22.000, док су плате менаџера продаје највише, али не прелазе 39.000 динара.

Слично је за наш лист потврдила и саговорница која годинама ради у једном градском трговинском ланцу, а која је желела да остане анонимна.

– Биће све теже наћи трговце јер смо мало плаћени за посао који обављамо. Због тога су трговинске компаније на протеклом сајму запошљавања масовно тражиле радну снагу. Са све топлим оброком зарада трговаца је око 19.000 динара, и то је плата коју нуде многи послодавци – каже ова продавачица.

Према њеним речима, незнатно боља примања имају физички радници у магацинима јер они раде „на тонажу”, односно висина плате им зависи од количине робе коју пребаце преко леђа.        

У компанији „Делта”, која у малопродаји запошљава највећи број људи, напомињу да тренутно немају проблем са мањком радне снаге.

– У свакој нашој радњи увек има више радника који могу да обуче и нове кадрове за друге продавнице. Да би се почетници обучили за посао потребно је најмање три месеца – каже Драган Филиповић, директор малопродаје у „Делти”. Он, ипак, признаје да су трговци, генерално, дефицитарна струка, а један од разлога јесте и то што су релативно мало плаћени, а што је одлика рада у малопродајама свуда у свету.   

Хонорарни рад у хипермаркетима није примамљив чак ни за студенте, кажу у Омладинској задрузи „Занат” која се, између осталог, бави и обуком кадрова за потребе послодаваца.    

– Истина је да супермаркети стално траже радну снагу, али да студенти неће да раде те послове. Они се пре опредељују да раде за дневницу утовар и истовар робе – објашњава Љиљана Ћирић, руководилац задруге „Занат”.  

Како објашњавају, послодавци у трговини радије желе да хонорарно ангажују академце јер за њих плаћају најмање доприносе – око 29,5 одсто од зараде. Нерадо на ове послове примају особе са бироа старости до 30 година јер су у том случају доприноси већи од 70 процента. За сат рада у трговини хонорарни радници добијају око 129 динара бруто.

Са недостатком радника кубуре и власници малих приватних радњи који запосленима, бар како тврде, често нуде веће плате него домаће и стране трговинске компаније. 

– Сигурно да су велики број трговаца преузеле компаније. Стално говоре да је незапосленост велика, па зато не могу да објасним због чега већ месецима не могу да нађем радника. Прехрану дефинитивно сви избегавају, ваљда зато што се много ради – истиче Предраг Бијић, власник СТР „Банди”. Због немогућности да нађе раднике (за плату од 25.000 динара и топли оброк) морао је, каже, да укине трећу смену.

Слично искуство има и дугогодишњи трговац Василије Петричевић, власник прехрамбене трговинске радње „Падрино”. Каже да од десет људи у просеку један хоће да се прихвати посла у трговини и да је пронаћи радника све већи проблем.

– Некоме ко практично дође са улице, без искуства, нудим плату од 24.500 динара. И поред тога могао бих сваке две недеље да објављујем конкурс јер су људи слабо заинтересовани – истиче Петричевић.  

Ивана Албуновић