Мере Вашингтона јачају трговинске предности Кине

Председник Доналд Трамп и током своје друге администрације нашироко уводи царинске дажбине, што је уплашило домаћу пословну заједницу и америчке савезнике. Многи људи су раније предвиђали да ће Трамп бити „немилосрдан” и према Народној Републици Кини. Били су и забринути да би низ Трампових неконтролисаних акција могао да покрене нови круг светске економске кризе.

Америчка берза нагло реагује, а осећања учесника на тржишту пролазе кроз велике промене. Док је из НР Кине више пута извештавано о напретку у научним и технолошким иновацијама, Сједињене Америчке Државе су на ивици хаоса изазваног и резовима по владиним агенцијама, оцењују кинески аналитичари. Велике америчке банке одустају од оптимистичних пројекција за ову годину код куће, на тржишту се продају акције високотехнолошких компанија, док се негативне гласине о кинеској економији проређују.

Трамп је најавио царине од 25 одсто за Канаду и Мексико и додатних 10 одсто за Кину, чиме је укупан износ за потоњу државу достигао најмање 35 одсто. Три земље су највећи извозници у САД.

Трампов тарифни план се ту није зауставио, мета његовог царинског рата су, такође, Европска унија и групација земаља БРИКС-а. Уколико земље БРИКС-а „желе да играју игре” у покушају да заобиђу амерички долар, упозорио је у неколико махова Трамп, „суочиће се са стопостотним царинама оног дана када спомену да то желе да ураде”.

„Ове земље неће трговати с нама, нећемо трговати с њима, а уколико се догоди било каква трговина, то ће бити најмање стопостотна тарифа”, додаје. Трамп је рекао да ће трговина земаља БРИКС-а толико озбиљно патити да ће оне избегавати чак и „да признају да су чланице” групације великих земаља у успону које се све више развијају.

Канада и Мексико су од тада направили неке уступке. Но Пекинг је усвојио оштрије, прецизније и разноврсније противмере. У последњем кругу „царинског обрачуна” Министарство трговине ставило је групу америчких фирми на своју листу контроле извоза, завело додатних од 10 до 15 одсто царинских стопа на поједине пољопривредне производе из САД и најавило планове за подношење тужбе Светској трговинској организацији.

Претходни кинески одговор на Трампове тарифе тицао се петнаестопостотне стопе за амерички угаљ и течни природни гас и десетопостотну тарифу за сирову нафту, пољопривредне машине, возила са великим тонажом и камионе; завођење контроле извоза ретких метала попут волфрама и телура и покретање антимонополске истраге против компаније „Гугл”.

Званични Пекинг циља на болна места у приоритетима Трамповог виђења привреде САД. Мете су нафта и природни гас, аутомобилска индустрија и фармери, нека од главних упоришта националне привреде, али и политичке подршке конзервативном председнику и његовој Републиканској странци.

Скоро је осам година од трговинског сукоба који је председник Трамп покренуо у првом мандату, а Кина постала самопоузданија, власти стратешки размишљају и воде одрживу економску политику. Кина је друга највећа привредна сила света, по неким мерилима и прва, а домаће тржиште има огроман потенцијал. Велико је поверење у способност централне владе да подстакне домаћу потражњу политичким мерама и повећањем јавног дуга. Очекује се да ће влада спроводити активнију фискалну политику како би повећала поверење предузетника и обичних грађана.

Уз то, кинеска јавност се навикла на трговинске спорове, па ни завођење укупних 60 одсто царинских стопа, којима је Трамп претио у предизборној кампањи, вероватно неће бити шок, сматрају тамошњи аналитичари. По њима, циљеви које је Трамп себи поставио 2018. углавном су остали неиспуњени.

Наиме, до 2024. је укупна трговина Кине порасла за 44 процента, размена са САД за осам, а кинески трговински суфицит са САД за 13 процената. Уместо да раздвоји економије две земље, трговински рат је проширио трговинске предности НР Кине.

Други кључни показатељ је удео америчко-кинеске трговине у укупној кинеској трговини, који је пао са 14 процената у 2018. на 11 процената у 2024. Пад наглашава смањење значаја америчког тржишта за Кину. Сада су чланице АСЕАН (Удружење земаља Југоисточне Азије) највећи трговински партнер НР Кине, друга је ЕУ, а САД су треће.

Царинске тарифе не само да нису успеле да обуздају економски раст Кине већ су нехотице ојачале стратегије у тој земљи, посебно за производњу и технологију. Ограничења заведена из Вашингтона убрзала су кинеско настојање за технолошком самодовољношћу.

До 2024. је удео чипова домаће производње који се користе у кинеском технолошком сектору достигао 30 процената, двоструко више од нивоа из 2018. Водећа високотехнолошка компанија „Хуавеј” је постигла потпуну самодовољност у производњи чипова, а њени приходи су премашили ниво из 2018. Појавили су се и нови кинески технолошки гиганти попут „Тиктока” и „Дипсика”. У Пекингу влада атмосфера да Трампова друга администрација има још мање шансе за успех.

Поверење Кине потиче из њеног моћног производног сектора, који је већ 15 година заредом највећи на свету. Прошле године Кина је чинила 31,6 одсто глобалне индустријске производње, готово двоструко више од САД (15,9 одсто), а близу пет пута више од Јапана (6,5 одсто). Кинески произвођачи доминирају индустријама које чине више од 50 одсто глобалног тржишта. То укључује, али се не ограничава само на челик, цемент, текстил, кућну електронику и апарате за домаћинство, 5Г базне станице, возове великих брзина и потрошачке беспилотне летелице.

Главне ставке кинеског извоза у САД су електрична опрема, намештај, играчке, пластика и текстил: индустрије које су високо конкурентне и саставни су део свакодневног живота америчких потрошача. Тарифе на ову робу ће довести до повећања цена за америчке потрошаче, јер ће се потрошња преносити дуж ланца снабдевања.

У САД треба да брину још више због структуре извоза 2024. Земља се све више преусмерава на извоз сировина. Прерађена нафта (133,6 милијарди долара), сирова нафта (115 милијарди долара) и природни гас (95 милијарди долара) биле су три главне америчке извозне ставке. Заједно чине четвртину укупног извоза из САД (1,44 билиона долара).

Поређења ради, САД су извезле аутомобиле за само 57 милијарди долара, а интегрисана кола за 50,8 милијарди долара, мање од половине кинеског извоза сличне робе: кинески извоз аутомобила достигао је 117,4 милијарде долара до 2024, док је извоз чипова износио 159,5 милијарди долара. Бројке указују на растућу извозну конкурентност НР Кине и релативно смањење индустријске производње у САД.

Снаге глобализације уништиле су америчке челичане, машинска постројења и квалификовану радну снагу, остављајући истрошене ланце снабдевања и опустошену производну базу. Нарочито тешка индустрија захтева снажну базу производње. По њеном рушењу појединачне индустрије неминовно пропадају, указују кинески стручњаци. Тада мора бити обновљено тло (индустријска инфраструктура), уведене производне врсте (ланац снабдевања) и да се сачека обнова екосистема (обука квалификоване радне снаге). Инвестиције које планира Трампова администрација да „САД буду учињене поново великим” могле би довести до сече дрвећа у америчкој увелико производној пустињи. Но потребно је најмање од 20 до 30 година да шума порасте, сматрају кинески аналитичари.

*Новинар