Ванредна контрола дискотека

Након највеће несреће у Северној Македонији када је у пожару у дискотеци у Кочанима погинуло 59 младих људи, а теже повређено око 200 особа, у нашој земљи је покренута акција ванредне контроле угоститељских објеката.

У наредном периоду биће контролисане дискотеке, клубови кабареи..., односно сви угоститељски објекти који раде у ноћном режиму и где се окупља више од 150 особа.

„Ова акција ће трајати два месеца. Први извештајни период, тј. пресек стања, имаћемо за месец дана. А коначан извештај о поступању имаћемо у другој половини маја. Није нам битан тип и величина угоститељског објекта, већ број људи који у њима борави. Под надзором ће бити и кафићи, ресторани, барови односно сви објекти у којима се окупља или борави више од 150 људи...”, каже за „Политику” Владимир Баковић, начелник Одељења за инспекцијски надзор у Управи за превентивну заштиту од пожара и експлозија у Сектору за ванредне ситуације МУП-а Србије.

Наш саговорник истиче да су објекти у којима се обавља угоститељска делатност у сталном надзору и да МУП и Сектор за ванредне ситуације редовно обављају контроле.

„Сваке године вршимо и појачане надзоре у два периода – током летњих туристичких сезона и пред новогодишње празнике. Министарство унутрашњих послова је од 18. марта наложило свим организационим јединицама да покрену ванредне инспекцијске прегледе на територији цеље земље”, додаје Баковић.

Поступак пре вршења инспекцијског надзора прво пролази кроз утврђивање одговарајуће категоризације угрожености од пожара.

„На пример, објекат у којем се окупља мање од 150 људи мора да има неке основне мере заштите – довољан број противпожарних апарата, сигурне и проходне путеве евакуације, запослене који су прошли обуку за заштиту од пожара. Ако раде у две смене, онда је потребно да имају више од једне особе која је задужена да прати све послове заштите од пожара. Сваки објекат требало би да поседује сагласност МУП-а на техничку документацију и на спроведеност мера предвиђених техничком документацијом (технички пријем). Предметном документацијом се дефинише како објекат мора бити саграђен – како да буду изведене инсталације и систем заштите од пожара као и њихово одржавање. У комплекснијим објектима потребни су и системи за детекцију и дојаву пожара, стабилни системи за гашење, системи за вентилацију и одимљавање и за одвођење масних пара...”, објашњава наш саговорник.

Баковић каже да су најсигурнији објекти који су саграђени и користе се сходно закону. То подразумева да имају грађевинску дозволу, техничку документацију, употребну дозволу.

„У тим случајевима и власници и корисници објеката ревносно спроводе све превентивне мере заштите од пожара. Ако приступе некој врсти промене намене, реконструкције или доградње, знају процедуру како да се обрате и надлежном органу за урбанизам, а преко њих и нама, да би се утврдило шта још морају да спроведу зато што постојеће стање више не важи”, наводи наш саговорник.

Међутим, сведоци смо и тога да постоје и раде објекти који нису предвиђени за намену коју обављају. Када припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а врше инспекцијски надзор или сазнају за такве објекте, они их, уколико прети непосредна опасност по људе и имовину, или затварају или им забрањују рад док не добију све потребне дозволе.

„Одговорност за сваку врсту промене намене објекта, броја људи који може да борави унутра, као и било којег технолошког процеса у коришћењу угоститељског објекта, као што је спремање хране, коришћење кухиње, електричних, гасних и других инсталација је на власнику или кориснику објекта. Објекат може да има све наше сагласности и одобрења, али, на пример, власници или корисници објекта приликом уређења ентеријера који су махом од горивих материја, или нестручном употребом пиротехничких производа у делу сценских наступа, могу знатно да повећају степен ризика од избијања пожара. Неретко долази до привременог преуређења угоститељског објекта и ентеријера за тачно одређени догађај. Инспектори то не могу сваки пут да утврде током вршења инспекцијског надзора”, објашњава наш саговорник.

Ако се у дискотеци догоди пожар, мора да буде исправна и функционална панична расвета која током такве ситуације показује којим правцем људи треба да се крећу. Путеви евакуације морају бити проходни. Врата ка излазу обавезно морају да се отварају ка споља.

„Оно на шта не можемо да утичемо у несрећном случају је свест људи, да у том тренутку знају шта тачно треба да раде ако се нешто око њих дешава. Видели смо снимке из дискотеке у Северној Македонији. Приликом почетног пожара људи су правили снимке. Док се пожар развијао и прелазио у разбукталу фазу, људи су и даље правили снимке. У тим тренуцима морала је да буде организована и спроведена хитна евакуација”, закључује Владимир Баковић.