Самоодбрана

Учен сам да систем штити сваку индивидуу. Надлежни државни органи, најчешће органи силе, дужни су да у складу са законом штите Уставом и законима загарантована права сваког појединца или у складу са законом организоване групе људе. Дакле, нико нема права да угрожава никог, а онај ко се осећа угроженим има право да се пожали надлежнима како би био заштићен. Међутим, ово што се данас доживљава је равно скандалу, те је једна група људи, у овом случају оних који блокирају факултете, улице, институције, додатно себи дала за право да физички угрожава политичке неистомишљенике, конкретно чланове владајуће Српске напредне странке. Фашизам који су спровели на делу у Нишу, рачунајући да би можда могли да направе неку нову Кристалну ноћ и да прогласе слободан лов на чланове СНС-а, показао нам је да је систем у овом друштву пропао. Чињеница да је полиција све то немо посматрала, као и да се тужилаштво у Нишу није богзна како прославило у санкционисању насилника, довела је владајућу странку до парадоксалне ситуације да њено чланство буде принуђено да се самоорганизује како би се заштитило од насиља. До сада су трпели разна понижења, слушали су људи савете председника Вучића да нигде не улазе у сукобе са блокадерима, били су гађани, вређани, пљувани, али физички насртаји, посебно на жене, а да при том полиција готово уопште не реагује, била је кап која је прелила чашу. Посебно и због чињенице да је у неколико мањих средина по Србији група насилника дала себи за право да долази на врата локалним функционерима СНС-а и да им малтретира породице и гађа куће. 
Пошто држава неће или је неспособна да реагује и да то насиље заустави, остало је једино да се људи самоорганизују како би се одбранили. Морамо негде да подвучемо црту и да схватимо да је досадашњи систем на који смо навикли пропао и да када се заврши са овим ненормалностима у виду блокада, односно када се насилници поразе, мора да се гради апсолутно нови систем на скроз новим темељима. Почевши од образовања, високог школства, науке, културе… Из корена мора све да се мења. 
Волео бих да ме наредни дани демантују, да се покаже да држава има механизме да заштити сваког грађанина ове земље, да полиција савесно обавља посао за који је плаћена, као и да тужилаштва раде ни по бабу, ни по стричевима. Плашим се да од тога нема ништа, јер је систем који нам је Брисел давних дана сервирао довео до урушавања свега. Све оно што баш у земљама Европске уније никако не може нама је наметнуто као правило, па смо морали да кусамо врелу чорбу тзв. независног правосуђа од ког смо створили независну грану власти, али од сопствене државе, док од неких других држава нису нимало независни. 
Створили смо полицију која попреко не сме да погледа приведеног, која само у крајње ризичним ситуацијама сме да употреби силу, односно готово да не сме превентивно да реагује. Тако нешто још од старта било је осуђено на пропаст, а сада је баш финале тога. Тај нови систем, ако се икада успостави, мора да врати тужилаштва под окриље министарства правде, а полицији се морају дати већа овлашћења. Мора да се зна шта је држава и да државом руководе чврсто институције. Власт се мора вратити под окриље владе као извршног органа, а да се одузму ингеренције којекаквим независним телима и агенцијама у којима су се ухлебили ликови из невладиног сектора. Такође, сагледати ко је агитовао за овакав напад на државу и стварање блокада, па лепо забранити све радикалне левичарске и анархистичке организације. Не допустити никад више да један тајкун због сопственог интереса држи медијску тровачницу која чак није ни регистрована у Србији преко које афирмише побуну у друштву и нападе на неистомишљенике. 
Наравно, понављам, све ово може и мора да се догоди тек када се победи ово зло које нас је сада задесило, а верујем да имамо снаге то да учинимо. Да бисмо то победили морамо сами да се организујемо и дневно да водимо сто битака. Од тога да се сваки дан ослободи нека школа, институција, улица, како год, али више нема попуштања. 
Активан отпор лудилу једина је шанса да Србија победи.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа