Сећање на жртве масакра у Сијековцу

Од нашег сталног дописника - Бањалука – У Сијековцу код Брода (РС) обележена је 33 година од првог масакра у БиХ и страдања 46 српских цивила, које су у марту 1992. године, пре почетка рата, убиле Оружане снаге из Хрватске уз подршку бошњачких и хрватских паравојних формација из БиХ. У нападу 26. марта брутално су ликвидирани чланови српских породица Зечевић, Милошевић, Трифуновић и Радановић. Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године.  

Током првог дана покоља убијено је девет цивила, а у наредним данима усмрћено је још 37 Срба. Убијени су на кућном прагу, злочинци су их извлачили из кревета и убијали у кућама и двориштима, пред очима мајки и супруга. Њихове куће и православна црква спаљени су и уништени. Иако су бројни докази и сведочења преживелих потврдили размере овог злочина, правосудни епилог готово да не постоји ‒ правоснажно је осуђено само једно лице.     

Српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да је овај масакр први масовни ратни злочин на територији БиХ, злочин против мира и несумњиви акт агресије у којој су учествовале регуларне војне снаге Хрватске. Премијер Српске Радован Вишковић рекао је да је злочин у Сијековцу била организована акција против српског становништва у оквиру које су 26. марта 1992. регуларне снаге Хрватске прешле реку Саву и са муслиманским и хрватским снагама починиле злочин над Србима.

Председник Борачке организације Брод Зоран Видић каже да нада за правдом још постоји јер ратна злодела не застаревају.

„Познато да је на овом простору била присутна јединица ХОС-а Анте Пркачина”, рекао је Видић.

Председник Организације за тражење погинулих бораца и несталих цивила из Брода Марко Грабовац опоменуо је правосудне органе БиХ да системски игноришу српска страдања.

„Напад је био организован и у њему су учествовале бројне јединице”, рекао је Грабовац.

Он је подсетио да је више од 2.000 Срба прошло кроз логоре на овом поднебљу.

„Много Срба је у њима убијено или су прошли страшно физичко и психичко злостављање. Српкиње су силоване и мучене” подсетио је Грабовац.     

Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту РС Небојша Видаковић подсетио је да је у Сијековцу почео рат у БиХ и да су у њему прве жртве били Срби. Председница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац је напоменула да се на подручју општине Брод још тражи 36 особа од укупно 1.627 несталих бораца и цивила са списка несталих из Српске. Она је додала да се сијековачких жртава треба сећати увек, а не само данас, као и 142 српске породице које су у протеклом рату изгубиле по три и више чланова.     

Директор Републичког центра за истраживање рата Виктор Нуждић подсетио је да је Сијековац симбол неправде јер за убиства комплетних породица Зечевић и Милошевић није изведен пред суд ниједан од директних извршилаца.

„У пресуди Земиру Ковачевићу констатује се да је злочин починио заједно са другим припадницима. Ако је то тако, где су ти други? Зашто нису процесуирани?”, пита Нуждић, додајући да су српски цивили убијени на својим кућним праговима, доживљавајући исту судбину као и њихови преци у Другом светском рату.      

У Сијековцу је тада убијено укупно 46 српских цивила. Међу првима су страдали Јован Зечевић и његова три сина - Милан, Васо и Петар, који је био особа са посебним потребама. Лука Милошевић убијен је заједно са синовима Жељком и Драганом, док су Мирко Радановић и Срето Тривић ликвидирани у истом налету. Хрватске снаге држале су под окупацијом Брод и околину све до 7. октобра 1992. године, када је војном операцијом под командом генерала Славка Лисице подручје ослобођено. До тада, у овом делу Републике Српске убијено је укупно 504 људи, међу којима 137 цивила. Из масовних гробница на подручју Сијековца и Брода ексхумирано је 126 тела српске националности.