Пукотина у коалицији

Непосредна последица одлуке Владе Србије да одобри склапање уговора о продаји НИС-а је упадљиво удаљавање коалиционих партнера који тренутно контролишу лавовски део извршне власти, Демократске странке, на чијем је челу председник Србије Борис Тадић, и Г17 плус, коју предводи потпредседник владе Млађан Динкић. Отворене размене оптужби још нема, али је јасно да ствари функционишу много лошије него што су функционисале када је влада формирана.

Иако искуство показује да вештина овдашњих странака и политичара да се прилагоде околностима, нарочито уколико је прилагођавање услов за опстанак на власти, није за потцењивање, опречне позиције на којима су се нашли ДС и Г17 плус треба схватити као најаву озбиљног раскола. Тренутно размимоилажење је могуће превазићи и то ће се вероватно догодити, али јаз који је ископан ипак претеће зјапи и могао би да буде проширен већ током идуће године.

Дугорочно гледано, партнери који се у толикој мери разликују у односу на тако важно питање какво је однос према монополу у енергетском сектору тешко да могу добро да сарађују. Будући да се нашао насупрот ДС-у који одлучујуће утиче на однос снага у владајућем блоку, Динкић постаје све усамљенији и све изложенији нападу политичких опонената који већ годинама користе сваку прилику да њега и његову странку представе као главни генератор криминала и свега негативног у Србији.

Слабљењем подршке Тадића и ДС-а, таблоиди са којима је дуго у сукобу појачавају кампању против Динкића, а посланици СРС-а и других опозиционих странака беспоштедно га нападају и у парламенту и ван парламента. Захтеви за његову смену су готово свакодневно на насловним странама листова, а посланици и функционери опозиције понављају их и по неколико пута дневно. Укратко, на делу је оштра кампања која вероватно за циљ има да се Тадић и ДС подстакну на реконструкцију владе.

Ако би се Тадић одлучио за промену коалиционог партнера или расписивање ванредних избора, Динкићева позиција би постала још тежа. Уплив у извршну власт, који је Г17 плус стрпљиво градио током мандата две владе премијера Војислава Коштунице и који је наставио да учвршћује у влади Мирка Цветковића, напросто би се истопио. Паралелно са тим, истопио би се ионако низак рејтинг међу бирачима који не даје нарочите изгледе за самосталан прелазак цензуса од пет одсто. Али, све зависи од тога да ли ДС-у уопште одговара да се у овом тренутку бави прекомпоновањем владајуће већине.