Идентификована жртва „Црних мамби”

Међу Србима чији су лешеви идентификовани у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу је и тело Душана Кларића, кога је на видео-снимку акције пресретања избегличке колоне, објављеном на телевизијама у региону тек пре две године, препознала родбина. Према речима Драге Кларић, снаје страдалог Душана, она је прва познала свекра у лику човека кога малтретирају и претресају припадници елитне хрватске јединице „Црне мамбе”.

– Гледала сам са супругом снимак, који је емитован у ударном термину свих телевизија, и одмах сам му рекла да је човек кога муче, у ствари, његов отац. Када је слика „замрзнута” и увећана, мој муж Милош је препознао оца – прича Кларићева, која са породицом и даље живи у избегличком колективном центру у Смедереву.

Процедура преноса посмртних остатака је таква да је њихов транспорт из Хрватске могућ тек за седам дана. Према жељи породице, Душан Кларић ће бити сахрањен наредне недеље у Чортановцима, у Срему, где му, иначе, живи брат.

Како објашњава Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра „Веритас”, овај снимак настао је 1995. године у току озлоглашене хрватске акције „Олуја”. На њему се види како колону српских избеглица са једне стране нападају „Црне мамбе”, а са друге припадници Петог муслиманског корпуса, такозване Хамзе, које су и снимале акцију.

– На подручју које се нашло под ударом „Олује” и „Бљеска” остало је још неколико такозваних заједничких гробишта. То су Двор са 112, Глина са 77, Селиште са 17 и Слуњ, који броји 16 гробова. Сем ових, постоје на десетине „вртних” гробова, са неколико стотина посмртних остатака српских жртава из овог периода, који чекају повољну „политичку климу” за ексхумацију и идентификацију – објашњава Штрбац.

Он указује на разлику између „заједничких гробишта” и масовних гробница.

– Масовне гробнице нису обележене и најчешће се и не зна где се налазе. Код „заједничких гробишта” је случај другачији, јер су Хрвати у таквим ситуацијама формирали комисије, чији би чланови све лешеве детаљно описивали и затим их стављали у сандуке или вреће. На тај начин су, после почињеног злодела, поштовали одредбе Женевске конвенције и обезбеђивали себи алиби пред међународном заједницом – истиче председник „Веритаса”.

Овај центар саопштио је имена још 18 Срба, чији су посмртни остаци ексхумирани у октобру 2006. године из заједничке гробнице у Петрињи. На овом месту покопано је 160 страдалих Срба са подручја Лике, Баније и Кордуна, а међу жртвама је било и 40 жена. У Загребу су недавно идентификованиДушан Прусац (58) из Горњег Класнића (Глина), Живко Блануша (70) из Кремена (Слуњ), Драго Јањић (45) из Подравске Слатине, Станко Винчић (87), Драган Ранић (62),Ђуро Грубјешић (51), Мирко Ђаковић (65) и Јанко Зрнић (61) изПетриње. Следећим страдалницима је, такође, утврђен идентитет – Петар Бобић (67) из Оточца, Бошко Клипа (70) изПлашког, Јованка Видић (45) из Војнића, Мићо Косановић (61) изОгулина, Ранка Радановић (56) из Чремушнице, Душан Поповић (69)из Војнића, Ранко Бирач (33) из Трновца, Драган Јелић (58) изГлине, Милош Томић (53)из Тремушњака и Милош Богојевић (57) из Великог Шушњара(Петриња).