Преминуо писац Ото Толнаи

Познати писац Ото Толнаи (1940–2025) преминуо је у 85. години.

Толнаи је рођен је у Кањижи 1940. године. Био је песник, прозаиста, драмски писац, есејиста, уредник, књижевни преводилац, наводи Српски ПЕН центар.

Гимназију је похађао у Сенти. Студирао је филозофију на универзитетима у Новом Саду и Загребу. Од 1969. био је главни уредник часописа за културу „Úј Szimposion”, а од 1992. године часописа „Еx Szimposion”. Условно је осуђен 1972. године као одговорни уредник због објављивања текстова који су инкримисани као непријатељска пропаганда. Толнаи је био последњи председник Савеза књижевника Југославије 1990. године. Био је уредник литерарних емисија и ликовни критичар у редакцији програма Радио Новог Сада на мађарском језику до пензионисања, 1994. године.

Ото Толнаи је најплоднији и најсвестранији стваралац у књижевности војвођанских Мађара. Окушао се у скоро свим књижевним формама, од песме до есеја, од приче до новеле, од експерименталног романа до драме, од књижевности за децу до ликовних критика, есеја и монографија.

Његова дела превођена су на српски, немачки, пољски, енглески, холандски, словачки, француски, италијански језик.

Добитник je свих најзначајнијих књижевних награда у бившој Југославији – два пута Хидове награде (1974, 1978), Сирмаијеве награде (1988), Награде „Тодор Манојловић”(2007) и у Мађарској – награда „Атила Јожеф” (1991), „Ендре Ади” (1995), „Тибор Дери” (1995), „Милан Фист” (1997), „Шандор Вереш” (1999), „Миклош Радноти” (2000). За члана Мађарске академије књижевности и уметности изабран је 1998. године. Највеће мађарско државно признање Кошутову награду добио је 2007. године.

Ото Толнаи је био вишедеценијски члан Српског ПЕН центра.

Најважнија Толнаијева дела су: „Конкавне песме” (песме, 1963), „Галебова грудњача” (песме, 1963), „Герилске песме” (1967), „Пребијена чипка” (песме, 1969), „Кућа инсеката” (роман, 1969), „Ђавоља глава” (роман за децу и младе, 1970), „Гогољева смрт” (приче, 1972), „Да будем карфиол” (песме, 1973), „Сликар Имре Шафрањ” (монографија, 1978), „Прашина света” (песме, 1980), „Цвећарска број 3” (роман, 1983), „Провинцијски Орфеј” (изабране песме, 1983), „Рококо” (песме, 1986), „Ждерач корења” (песме, 1986), „Књига проза”) и многа друга. Одлазак Ота Толнаија представља велики губитак за савремену мађарску и српску књижевност и културу.