Цене у Црној Гори добиле крила

Подгорица – Најновија поскупљења хлеба, млека, електричне енергије, телефонских импулса, нафте и њених деривата Црну Гору су сврстала у најскупље државе у региону, а њене житеље међу најсиромашније.
Према јучерашњим најавама Електропривреде Црне Горе, у наредних седам дана биће затражено од Регулаторне агенције за енергетику и ново поскупљење киловат-сата струје. У ЕПЦГ-у су незадовољни повећањем од пре два дана, када је електрична енергија са 5,8 порасла на 6,65 центи.

Јуче су се са захтевом за вишу цену угља огласили и Пљеваљски рудници, што ће, уколико им буде удовољено, додатно осиромашити црногорске грађане, јер је немали број оних који угаљ користе за грејање домаћинстава.

Удружење мањинских акционара Електропривреде Црне Горе, како је саопштио његов председник Василије Миличковић, подсетило је да се Комбинату алуминијума струја "испоручује за далеко нижу цену од тржишне, јер је Агенција одредила да она износи 2,97 центи за киловат-сат. Тиме се, сматрају мањински акционари, ствара монополски положај у односу на друге индустријске потрошаче који плаћају од 16,45 до 18,97 центи, што је супротно уставу.

Савез синдиката Црне Горе позвао је јуче "јМонстат" да објави процену инфлације до краја године, како би социјални партнери имали аргументе за преговоре о минималној цени рада. Према прорачуну синдиката, цена киловат-сата на мајском рачуну грађана била је 4,42 цента, док је нова 6,65, што представља повећање од 50,5 одсто.

"Пекари су ми дали гаранцију да нема нових цена хлеба, како су раније најавили. Они сутра имају састанак, а наш дијалог настављамо наредних дана", реченица је министра пољопривреде Милутина Симовића, која је само 24 сата одложила нове цене хлеба у Црној Гори.

Удружење пекара јуче је саопштило да цена векне хлеба од 600 грама од пшеничног брашна тип 500 привремено остаје непромењена, док се остале врсте хлеба и пецива продају по новим ценама. У неколико подгоричких специјализованих продавница хлеба уверили смо се да осим векне од 600 грама за остале врсте хлеба и пецива важе нове цене. Црни хлеб је, са 45 центи поскупео на 60, а ражани са 60 на 80 центи. Нека пецива су поскупела од десет до 20 центи по комаду.

Нове цене хлеба демантовале су и Симовића, али и трговце који су недавно саопштили да ће се "одрећи половине рабата на хлеб" како не би дошло до поскупљења.

Колико је "живот поскупео" у Црној Гори јуче нам је илустровао члан Координационог одбора црногорског синдиката Срђа Кековић подсетивши да је просечна цена киловат-сата електричне енергије 2000. године, када је минимална цена рада била око 47 евра, износила 2,2 цента, а ове године седам центи.  

– Литар супера пре седам година је коштао 50 центи, док је његова цена данас 1,9 евра. Цена телефонског импулса повећана је са 0,004 на 0,022 евра, док је хлеб, који је пре седам година коштао 20 центи, сада 50, 60 или 70 центи – рекао нам је Кековић.  

Он истиче да је у посматраном седмогодишњем периоду поскупела и регистрација возила са 25 на 140 евра, док је порез на некретнине за стан од око 60 квадрата скочио са 14 на 65 евра.

Кековић тврди да су драстично порасли и трошкови лечења, школовања, комуналија, подстанарских кирија, воде и стамбеног простора, а да руководство ССЦГ-а те ударе на стандард грађана није регистровало.

Економски аналитичари недавно су утврдили да ће повећање цена основних животних намирница од десет до чак сто одсто изазвати много вишу инфлацију на годишњем нивоу од пројектоване три одсто и вероватно највишу у Црној Гори од увођења евра 2002. године. То доказују цене у највећим трговачким ланцима где је уље поскупело 50 одсто, млеко и увозни сухомеснати производи 15 одсто, а кондиторски производи до 20 одсто. У маркетима "Плус комерца" у октобру је евидентирано поскупљење млека и млечних производа од 15 до 17 одсто, свеже рибе и тестенине до 20, док су уље и сиреви поскупели више од 40 одсто. У ланцу "Царине" уље је поскупело 50 одсто, а највиши скок цена од 100 одсто бележе сир и брашно.

Поскупљења нису заобишла ни остале трговинске ланце и маркете, а трговци се правдају да је то последица суше, повећања цена код произвођача и добављача, као и недовољне домаће производње.

Упркос најновијим подацима Завода за статистику који упућују на септембарски раст цена на мало од 6,1 одсто, у поређењу са децембром прошле године, економски аналитичар Предраг Дрецун проценио је да ће инфлација бити седам до осам одсто. Повећање цена, сматра он, изазвао је висок спољнотрговински дефицит.   

– Инфлација је ове године већи проблем него претходне. На поскупљење прехрамбених производа утицао је висок спољнотрговински дефицит који изазива тражњу новца, због чега камате не падају. Више су него у здравим економијама земаља региона – објаснио је Дрецун.