Контролисани рат против Србије на северу Космета

Дејан Спаловић

Финансијске славине Европске уније за Косово и Метохију све су неизвесније, Америка окреће леђа Албину Куртију, док се често говори да ова најснажнија земља НАТО-а разматра повлачење из региона. Уз веома лоше економске показатеље и чињеницу да Самоопредељење на фебруарским изборима није освојило довољно гласова да би самостално могло да управља приштинским институцијама – све то чини разлоге зашто Курти са сарадницима и даље размишља о вештачком изазивању оружаних инцидената на северу покрајине, који би могли да прерасту у рат на северу Косова и Метохије, за шта ће оптужити Србију.

На тај начин траже шансу да се Албанци у јужној српској покрајини хомогенизују и прихвате да Курти добије потребне гласове албанских посланика из других партија, па да тако остане на челу извршне власти у Приштини. Ово је посебно опасно, ако се узме у обзир да је тзв. Косово недавно потписало меморандум о сарадњи са Хрватском, Албанијом у области одбране. Тим поводом председник Србије Александар Вучић поручио је да је то тешка ситуација за Србију, али да смо „разумели њихову поруку и сачуваћемо нашу земљу и одвратити сваког потенцијалног агресора”.

То је изјавио приликом посете Бриселу, где је једна од тема његовог разговора са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом био управо документ који су потписали Загреб, Тирана и Приштина. Вучић је саговорнику указао да се тиме крши Споразум о субрегионалној контроли наоружања из 1996. године. „Али, видели смо по реакцијама из Хрватске и других делова региона да њих то много не интересује”, рекао је председник Србије.

Курти и његов режим су иначе у току свог мандата упутили низ оптужби да је Србија та која намерава да изазове сукоб, упркос свакодневним порукама Београда да жели мир, а не увлачење у било какав рат. Да би премијер привремених институција у Приштини жарко желео да се што пре догоди нешто не би ли НАТО интервенисао, а он могао против Србије да добије ореол ратног победника, председник Вучић упозоравао је и прошле године. Тада је поручио и да „Србија неће да срља у ратне сукобе, у које би неки да је уведу, нити ће радити оно што неки очекују”.

Своју ратоборну реторику, Курти је поновио и пре неколико дана, када су с њим контактирали руски пранкери Вован и Лексус, тако што се један од њих представио као председник Летоније Едгарс Ринкевичс. Осим тврдње да „Србија мора да призна Косово”, али да „Запад не притиска Београд довољно”, премијер привремених институција у Приштини у техничком мандату рекао је да Приштина набавља оружје и има војну сарадњу са САД, Великом Британијом, Хрватском и Турском, као и да планира градњу сопствене фабрике муниције.

Након свега, очигледно је да Курти не одустаје од своје ратне опције, а део његовог великоалбанског плана је и изазивање „контролисаног рата” на северу Космета, што је идеја коју је својим сарадницима представио у Приштини средином фебруара. када су били познати резултати избора који су показали да Самоопредељење није прошло на изборима како су се надали. На том састанку у просторијама косовске владе Курти је затражио од безбедносних служби и њој сестринске службе из западне Европе да разраде могуће сценарије акције која је још давно, када су изазивани слични инциденти, названа „лажна застава”. Како „Политика” незванично сазнаје, било је говора и о томе да на нову америчку администрацију власт у Приштини неће моћи да се ослони и да ће морати да крене оштрије да оствари своје циљеве.

Страни обавештајци су им дали своју претпоставку да ће САД највероватније напустити француско-немачки план и да ће тражити савезника међу албанским политичким партијама које су блиске Америци. У полусатном говору могло се чути како ефикасно да се одржи акција „лажне заставе” која би за евентуални „мини-рат” окривила Србију и као један од модела је наведен пример минирања канала Ибар–Лепенац у Зубином Потоку, за који већи део западних медија, осим донекле немачких, ипак, није оптужио Србију. Нагласио је да је потребно искористити то што је Београд, како Курти тврди, дуже време у једној великој дефанзиви, јер није процесуирао одговорне за случај Бањска.

Такозвани министар косовске одбране Ејуп Маћедонци изјавио је да је део спречавања рата – припрема за рат, а да је „служба домовини” изнад свега јер, како је покушао да објасни, не постоји плата којом може да се плати живот војника. Уверавао је присутне да КБС и Росу могу да „истерају Војску Србије” уколико нападне Косово и чак је изнео оптимистичну претпоставку да линију фронта могу да држе неколико месеци. Рекао је да су Албанци спремни за рат и нагласио да се од Американаца не може очекивати безрезервна подршка као протеклих четврт века. „Ми припремамо наше снаге да буду спремне да бране територију и суверенитет наше земље и много нам значи што се налазимо у мировним мисијама заједно са нашим савезницима. Спремни смо за интервенцију и знамо шта треба да урадимо”, рекао је Маћедонци, преноси један од присутних на том састанку који није хтео да га именујемо и наводи да су готово сви албански представници показали невероватну дозу агресивности.

У том разговору, Курти је обавестио присутне докле су дошли планови за изградњу прве фабрике оружја на Космету и уз помоћ Турске план за прављење лабораторије за дизајн дронова, чиме се чини корак ка прављењу оружја. Оно ће, ако пројекат успе, за коју годину моћи да користе и у могућим ратним сценаријима. Од 20. фебруара један број припадника КБС-а, од којих нико не би смео да буде на северу Космета, већ је наводно пребачен у две од четири полицијске базе које су нелегално изграђене северно од Косовске Митровице. Прва два корака у правцу могућег ратног сценарија су већ направљена. Тако су пре двадесетак дана тзв. министар унутрашњих послова Џељаљ Свечља и тзв. директор „косовске полиције” Газменд Хоџа саопштили да су у селу Родељ, код Лепосавића, наводно запленили оружје, муницију и униформе Војске Србије коју наша војска не користи више од 20 година и да је тим поводом приведена једна особа. Новинарима су показали заплењене ствари, међу којима је било двадесетак униформи различитог изгледа, неколико комада оружја и муниције, свеске и бележнице, као и капе са петокракама, коришћене у време бивше Југославије.

„После добијених информација, полиција је спровела акцију током које је пронађено оружје, експлозивни материјал, опрема и муниција. Очигледно је да је ова група имала члана у ’Цивилној заштити’, која је одлуком владе проглашена за терористичку организацију”, устврдио је Свечља који се са Хоџајем на конференцији у згради Регионалне полиције у Северној Митровици обратио на албанском језику, без превода на српски и поред присуства српских новинара. Свечља је само у кратким цртама на српском језику пренео шта је претходно говорио на албанском. Он је рекао да косовске власти „раде на разбијању остатка терористичке групе”. „Пре свега Милана Радоичића, као и припадника ’Цивилне заштите’ и ’Бригаде север’”, навео је Свечља. Додао је да истрага и даље траје, да ће „донети резултате” и да не може да износи више детаља. Отада није изнео нове детаље, јер их и нема, док је чак и албанским медијима јасно да је реч о неуспелој режији иза које стоји пре свега Курти са својим безбедносним сарадницима, по свој прилици, из Немачке.

Други корак који су направили је да су, како су навели, ефикасном акцијом ШИК-а („косовска обавештајна служба”) и безбедносних снага, у Северној Митровици ухапсили једну особу због основане сумње да је шпијунирала за Србију, за шта је ту особу оптужио Свечља. Према њиховом саопштењу, до хапшења је дошло након „вишемесечне истраге”, а у сарадњи са косовском полицијом, тачније Дирекцијом за борбу против тероризма и косовском обавештајном агенцијом. У питању је жена, за коју сумњају да је у саизвршилаштву починила кривично дело „шпијунажа”. Њој је била одређена мера задржавања до 48 сати, док је био у току претрес њеног стана, у циљу, како су навели, „обезбеђивања додатних материјалних доказа”. „Као безбедносне институције, будно пратимо текуће тенденције Србије да дестабилизује безбедносну ситуацију у нашој републици, стога остајемо посвећени заштити нашег суверенитета и територијалног интегритета у сваком тренутку, било којим правним средствима”, изнео је тврдњу Свечља у објави на „Фејсбуку”.

А адвокат Љубомир Пантовић је за Радио Митровица Север рекао да макар један од два предуслова мора да буде испуњен да би лице могло да се сумњичи пред законом за кривично дело „шпијунажа”. „Шпијунажа је предаја или омогућавање приступа некој државној тајни, страној држави или страној организацији или особи која ради за ту страну државу или страну организацију”, каже Пантовић и додаје да је први услов да саопштени податак мора да буде под ознаком „државна тајна”. „Није саопштавање сваког податка шпијунажа. Државна тајна мора да буде таквом проглашена на основу неког закона или да одлуком неког државног органа тај податак који се преноси буде проглашен државном тајном. Значи, није све државна тајна”, каже адвокат.

Неки податак се проглашава тајном када држава, при томе у овом случају лажна и по својим једнострано донетим законима, као што је то тзв. Косово, односно његови органи, процене да би обзнањивање те информације на било који начин могло негативно да се одрази на интерес државе. Обично се ради о документима превасходно везаним за безбедност, мада могу да се нађу и неки наизглед банални подаци. Други услов неопходан да би се говорило о овом кривичном делу јесте да лице има сазнања о томе коме преноси информацију, тј. да свесно предаје податак особи која ради за страну државу, односно обавештајну организацију. Дело шпијунаже може да се изврши са директним умишљајем – када особа зна да тај човек ради за неку другу државу или њену обавештајну организацију, зна да су ти подаци државна тајна, па их ипак и поред тога саопштава њима. Дакле, претпоставка је да је та особа је тога свесна. Ако неко не зна шта тај човек ради, самим тим није учинио кривично дело шпијунаже, осим ако је знао да су подаци које је одао тајна.

Да је реч о изрежираном сценарију иначе непостојеће државе, сведочи и начин на који је више приштинских медија на својим интернет страницама извештавало, па су тако они најутицајнији међу Албанцима на КиМ, као што је „Коха” објавили чак и фотографију приведене. То не само да није у складу са законом већ представља својеврсну банализацију целог случаја. Стручњак за тероризам Мина Зиројевић каже да ништа није необично у томе да Приштина уз сарадњу неких држава Запада покушава вештачки да изазове кризу на Космету. За „Политику” истиче да то што они раде, не би требало да нас занима, осим у сврху тога да ли ми можемо некако да се у све то убацимо и искористимо такву информацију.

„А убеђена сам да можемо. С једне стране имамо САД у којој тај албански лоби више нема такав утицај, дотле да су чак и неки функционери нове администрације наклоњени Србији и да су се они (Албанци) поделили. Верујем да је све већи број људи који су вероватно поштени Албанци који живе на КиМ и којима је таквог псеудоживота доста – подела, наркотика, тероризма и да тамо раде само перионице аутомобила. Они сигурно не желе да живе као на Сицилији, где је мафија намерно одржавала низак животни стандард да би имала радну и војну снагу коју је после слала у ширење своје мафијашке хоботнице. Нешто слично се догађа и на КиМ јер су они доста тога научили од италијанске мафије и тог почетног периода. Треба све информације да користимо, поготово што су сви Срби под једном заставом и да неке ствари представимо свету”, истиче Зиројевићева.

На питање како је могуће да не само Албанци већ и њихови најближи сарадници са Запада и даље не одустају од спровођења терористичких акција за које ће, без доказа, оптужити Србе, Мина Зиројевић каже да је приметан недостатак иновативних идеја и да они не раде ништа друго него иду утабаним стазама. „Они не раде ништа сами, него користе сценарије које им даје тзв. колективни Запад који је у проблему и мора да смисли нешто. Зашто? Зато што овакав НАТО више не може да постоји и морају да прођу кроз реорганизацију и што ће се САД удаљити из ове организације, али ће наћи друге моделе сарадње са сувереним земљама. Док се то не деси, они покушавају да измисле неко кризно жариште, а нико то неће да му се то догађа у дворишту. Једино су им остали Косово и Метохија и Република Српска у Босни и Херцеговини, где могу да праве проблеме за које ће оптужити друге. У овом случају искључиво Србе”, закључује Мина Зиројевић.

На КиМ више од 400.000 комада нелегалног оружја

Према извештају Косовског института за правосуђе, благе казне доводе до тога да грађани поседују оружје без дозволе, иако се сматра да су многи злочини последњих година почињени управо нелегалним оружјем. Према последњим подацима, на Косову и Метохији има више од 400.000 комада нелегалног оружја. У рукама грађана тзв. Косова и даље су хиљаде комада илегалног оружја. Према извештају међународне организације „Смол армс сурвеј” у покрајину сваке године уђе 1.200 до 1.300 комада илегалног оружја, што је тренд раста. Стручњак за безбедност Авни Исљами каже да већина илегалног оружја потиче из последњег рата на Косову и Метохији.

„С обзиром на то да је прошло 25 година од завршетка рата и знајући да смо у незваничном рату, није изненађујуће зашто постоји толики број оружја. Будући да већ имамо органе безбедности, органе за спровођење закона који се брину о нашој имовини и нашим животима, у том погледу је предузето неколико акција, било од стране државних институција, невладиних организација, било од стране грађана, као што су школе. Да се међу грађанима подигне свест да остало оружје треба предати”, рекао је Исљами преноси портал „Коха”.