Kontrolisani rat protiv Srbije na severu Kosmeta

Dejan Spalović

Finansijske slavine Evropske unije za Kosovo i Metohiju sve su neizvesnije, Amerika okreće leđa Albinu Kurtiju, dok se često govori da ova najsnažnija zemlja NATO-a razmatra povlačenje iz regiona. Uz veoma loše ekonomske pokazatelje i činjenicu da Samoopredeljenje na februarskim izborima nije osvojilo dovoljno glasova da bi samostalno moglo da upravlja prištinskim institucijama – sve to čini razloge zašto Kurti sa saradnicima i dalje razmišlja o veštačkom izazivanju oružanih incidenata na severu pokrajine, koji bi mogli da prerastu u rat na severu Kosova i Metohije, za šta će optužiti Srbiju.

Na taj način traže šansu da se Albanci u južnoj srpskoj pokrajini homogenizuju i prihvate da Kurti dobije potrebne glasove albanskih poslanika iz drugih partija, pa da tako ostane na čelu izvršne vlasti u Prištini. Ovo je posebno opasno, ako se uzme u obzir da je tzv. Kosovo nedavno potpisalo memorandum o saradnji sa Hrvatskom, Albanijom u oblasti odbrane. Tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je to teška situacija za Srbiju, ali da smo „razumeli njihovu poruku i sačuvaćemo našu zemlju i odvratiti svakog potencijalnog agresora”.

To je izjavio prilikom posete Briselu, gde je jedna od tema njegovog razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom bio upravo dokument koji su potpisali Zagreb, Tirana i Priština. Vučić je sagovorniku ukazao da se time krši Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine. „Ali, videli smo po reakcijama iz Hrvatske i drugih delova regiona da njih to mnogo ne interesuje”, rekao je predsednik Srbije.

Kurti i njegov režim su inače u toku svog mandata uputili niz optužbi da je Srbija ta koja namerava da izazove sukob, uprkos svakodnevnim porukama Beograda da želi mir, a ne uvlačenje u bilo kakav rat. Da bi premijer privremenih institucija u Prištini žarko želeo da se što pre dogodi nešto ne bi li NATO intervenisao, a on mogao protiv Srbije da dobije oreol ratnog pobednika, predsednik Vučić upozoravao je i prošle godine. Tada je poručio i da „Srbija neće da srlja u ratne sukobe, u koje bi neki da je uvedu, niti će raditi ono što neki očekuju”.

Svoju ratobornu retoriku, Kurti je ponovio i pre nekoliko dana, kada su s njim kontaktirali ruski prankeri Vovan i Leksus, tako što se jedan od njih predstavio kao predsednik Letonije Edgars Rinkevičs. Osim tvrdnje da „Srbija mora da prizna Kosovo”, ali da „Zapad ne pritiska Beograd dovoljno”, premijer privremenih institucija u Prištini u tehničkom mandatu rekao je da Priština nabavlja oružje i ima vojnu saradnju sa SAD, Velikom Britanijom, Hrvatskom i Turskom, kao i da planira gradnju sopstvene fabrike municije.

Nakon svega, očigledno je da Kurti ne odustaje od svoje ratne opcije, a deo njegovog velikoalbanskog plana je i izazivanje „kontrolisanog rata” na severu Kosmeta, što je ideja koju je svojim saradnicima predstavio u Prištini sredinom februara. kada su bili poznati rezultati izbora koji su pokazali da Samoopredeljenje nije prošlo na izborima kako su se nadali. Na tom sastanku u prostorijama kosovske vlade Kurti je zatražio od bezbednosnih službi i njoj sestrinske službe iz zapadne Evrope da razrade moguće scenarije akcije koja je još davno, kada su izazivani slični incidenti, nazvana „lažna zastava”. Kako „Politika” nezvanično saznaje, bilo je govora i o tome da na novu američku administraciju vlast u Prištini neće moći da se osloni i da će morati da krene oštrije da ostvari svoje ciljeve.

Strani obaveštajci su im dali svoju pretpostavku da će SAD najverovatnije napustiti francusko-nemački plan i da će tražiti saveznika među albanskim političkim partijama koje su bliske Americi. U polusatnom govoru moglo se čuti kako efikasno da se održi akcija „lažne zastave” koja bi za eventualni „mini-rat” okrivila Srbiju i kao jedan od modela je naveden primer miniranja kanala Ibar–Lepenac u Zubinom Potoku, za koji veći deo zapadnih medija, osim donekle nemačkih, ipak, nije optužio Srbiju. Naglasio je da je potrebno iskoristiti to što je Beograd, kako Kurti tvrdi, duže vreme u jednoj velikoj defanzivi, jer nije procesuirao odgovorne za slučaj Banjska.

Takozvani ministar kosovske odbrane Ejup Maćedonci izjavio je da je deo sprečavanja rata – priprema za rat, a da je „služba domovini” iznad svega jer, kako je pokušao da objasni, ne postoji plata kojom može da se plati život vojnika. Uveravao je prisutne da KBS i Rosu mogu da „isteraju Vojsku Srbije” ukoliko napadne Kosovo i čak je izneo optimističnu pretpostavku da liniju fronta mogu da drže nekoliko meseci. Rekao je da su Albanci spremni za rat i naglasio da se od Amerikanaca ne može očekivati bezrezervna podrška kao proteklih četvrt veka. „Mi pripremamo naše snage da budu spremne da brane teritoriju i suverenitet naše zemlje i mnogo nam znači što se nalazimo u mirovnim misijama zajedno sa našim saveznicima. Spremni smo za intervenciju i znamo šta treba da uradimo”, rekao je Maćedonci, prenosi jedan od prisutnih na tom sastanku koji nije hteo da ga imenujemo i navodi da su gotovo svi albanski predstavnici pokazali neverovatnu dozu agresivnosti.

U tom razgovoru, Kurti je obavestio prisutne dokle su došli planovi za izgradnju prve fabrike oružja na Kosmetu i uz pomoć Turske plan za pravljenje laboratorije za dizajn dronova, čime se čini korak ka pravljenju oružja. Ono će, ako projekat uspe, za koju godinu moći da koriste i u mogućim ratnim scenarijima. Od 20. februara jedan broj pripadnika KBS-a, od kojih niko ne bi smeo da bude na severu Kosmeta, već je navodno prebačen u dve od četiri policijske baze koje su nelegalno izgrađene severno od Kosovske Mitrovice. Prva dva koraka u pravcu mogućeg ratnog scenarija su već napravljena. Tako su pre dvadesetak dana tzv. ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja i tzv. direktor „kosovske policije” Gazmend Hodža saopštili da su u selu Rodelj, kod Leposavića, navodno zaplenili oružje, municiju i uniforme Vojske Srbije koju naša vojska ne koristi više od 20 godina i da je tim povodom privedena jedna osoba. Novinarima su pokazali zaplenjene stvari, među kojima je bilo dvadesetak uniformi različitog izgleda, nekoliko komada oružja i municije, sveske i beležnice, kao i kape sa petokrakama, korišćene u vreme bivše Jugoslavije.

„Posle dobijenih informacija, policija je sprovela akciju tokom koje je pronađeno oružje, eksplozivni materijal, oprema i municija. Očigledno je da je ova grupa imala člana u ’Civilnoj zaštiti’, koja je odlukom vlade proglašena za terorističku organizaciju”, ustvrdio je Svečlja koji se sa Hodžajem na konferenciji u zgradi Regionalne policije u Severnoj Mitrovici obratio na albanskom jeziku, bez prevoda na srpski i pored prisustva srpskih novinara. Svečlja je samo u kratkim crtama na srpskom jeziku preneo šta je prethodno govorio na albanskom. On je rekao da kosovske vlasti „rade na razbijanju ostatka terorističke grupe”. „Pre svega Milana Radoičića, kao i pripadnika ’Civilne zaštite’ i ’Brigade sever’”, naveo je Svečlja. Dodao je da istraga i dalje traje, da će „doneti rezultate” i da ne može da iznosi više detalja. Otada nije izneo nove detalje, jer ih i nema, dok je čak i albanskim medijima jasno da je reč o neuspeloj režiji iza koje stoji pre svega Kurti sa svojim bezbednosnim saradnicima, po svoj prilici, iz Nemačke.

Drugi korak koji su napravili je da su, kako su naveli, efikasnom akcijom ŠIK-a („kosovska obaveštajna služba”) i bezbednosnih snaga, u Severnoj Mitrovici uhapsili jednu osobu zbog osnovane sumnje da je špijunirala za Srbiju, za šta je tu osobu optužio Svečlja. Prema njihovom saopštenju, do hapšenja je došlo nakon „višemesečne istrage”, a u saradnji sa kosovskom policijom, tačnije Direkcijom za borbu protiv terorizma i kosovskom obaveštajnom agencijom. U pitanju je žena, za koju sumnjaju da je u saizvršilaštvu počinila krivično delo „špijunaža”. Njoj je bila određena mera zadržavanja do 48 sati, dok je bio u toku pretres njenog stana, u cilju, kako su naveli, „obezbeđivanja dodatnih materijalnih dokaza”. „Kao bezbednosne institucije, budno pratimo tekuće tendencije Srbije da destabilizuje bezbednosnu situaciju u našoj republici, stoga ostajemo posvećeni zaštiti našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta u svakom trenutku, bilo kojim pravnim sredstvima”, izneo je tvrdnju Svečlja u objavi na „Fejsbuku”.

A advokat Ljubomir Pantović je za Radio Mitrovica Sever rekao da makar jedan od dva preduslova mora da bude ispunjen da bi lice moglo da se sumnjiči pred zakonom za krivično delo „špijunaža”. „Špijunaža je predaja ili omogućavanje pristupa nekoj državnoj tajni, stranoj državi ili stranoj organizaciji ili osobi koja radi za tu stranu državu ili stranu organizaciju”, kaže Pantović i dodaje da je prvi uslov da saopšteni podatak mora da bude pod oznakom „državna tajna”. „Nije saopštavanje svakog podatka špijunaža. Državna tajna mora da bude takvom proglašena na osnovu nekog zakona ili da odlukom nekog državnog organa taj podatak koji se prenosi bude proglašen državnom tajnom. Znači, nije sve državna tajna”, kaže advokat.

Neki podatak se proglašava tajnom kada država, pri tome u ovom slučaju lažna i po svojim jednostrano donetim zakonima, kao što je to tzv. Kosovo, odnosno njegovi organi, procene da bi obznanjivanje te informacije na bilo koji način moglo negativno da se odrazi na interes države. Obično se radi o dokumentima prevashodno vezanim za bezbednost, mada mogu da se nađu i neki naizgled banalni podaci. Drugi uslov neophodan da bi se govorilo o ovom krivičnom delu jeste da lice ima saznanja o tome kome prenosi informaciju, tj. da svesno predaje podatak osobi koja radi za stranu državu, odnosno obaveštajnu organizaciju. Delo špijunaže može da se izvrši sa direktnim umišljajem – kada osoba zna da taj čovek radi za neku drugu državu ili njenu obaveštajnu organizaciju, zna da su ti podaci državna tajna, pa ih ipak i pored toga saopštava njima. Dakle, pretpostavka je da je ta osoba je toga svesna. Ako neko ne zna šta taj čovek radi, samim tim nije učinio krivično delo špijunaže, osim ako je znao da su podaci koje je odao tajna.

Da je reč o izrežiranom scenariju inače nepostojeće države, svedoči i način na koji je više prištinskih medija na svojim internet stranicama izveštavalo, pa su tako oni najuticajniji među Albancima na KiM, kao što je „Koha” objavili čak i fotografiju privedene. To ne samo da nije u skladu sa zakonom već predstavlja svojevrsnu banalizaciju celog slučaja. Stručnjak za terorizam Mina Zirojević kaže da ništa nije neobično u tome da Priština uz saradnju nekih država Zapada pokušava veštački da izazove krizu na Kosmetu. Za „Politiku” ističe da to što oni rade, ne bi trebalo da nas zanima, osim u svrhu toga da li mi možemo nekako da se u sve to ubacimo i iskoristimo takvu informaciju.

„A ubeđena sam da možemo. S jedne strane imamo SAD u kojoj taj albanski lobi više nema takav uticaj, dotle da su čak i neki funkcioneri nove administracije naklonjeni Srbiji i da su se oni (Albanci) podelili. Verujem da je sve veći broj ljudi koji su verovatno pošteni Albanci koji žive na KiM i kojima je takvog pseudoživota dosta – podela, narkotika, terorizma i da tamo rade samo perionice automobila. Oni sigurno ne žele da žive kao na Siciliji, gde je mafija namerno održavala nizak životni standard da bi imala radnu i vojnu snagu koju je posle slala u širenje svoje mafijaške hobotnice. Nešto slično se događa i na KiM jer su oni dosta toga naučili od italijanske mafije i tog početnog perioda. Treba sve informacije da koristimo, pogotovo što su svi Srbi pod jednom zastavom i da neke stvari predstavimo svetu”, ističe Zirojevićeva.

Na pitanje kako je moguće da ne samo Albanci već i njihovi najbliži saradnici sa Zapada i dalje ne odustaju od sprovođenja terorističkih akcija za koje će, bez dokaza, optužiti Srbe, Mina Zirojević kaže da je primetan nedostatak inovativnih ideja i da oni ne rade ništa drugo nego idu utabanim stazama. „Oni ne rade ništa sami, nego koriste scenarije koje im daje tzv. kolektivni Zapad koji je u problemu i mora da smisli nešto. Zašto? Zato što ovakav NATO više ne može da postoji i moraju da prođu kroz reorganizaciju i što će se SAD udaljiti iz ove organizacije, ali će naći druge modele saradnje sa suverenim zemljama. Dok se to ne desi, oni pokušavaju da izmisle neko krizno žarište, a niko to neće da mu se to događa u dvorištu. Jedino su im ostali Kosovo i Metohija i Republika Srpska u Bosni i Hercegovini, gde mogu da prave probleme za koje će optužiti druge. U ovom slučaju isključivo Srbe”, zaključuje Mina Zirojević.

Na KiM više od 400.000 komada nelegalnog oružja

Prema izveštaju Kosovskog instituta za pravosuđe, blage kazne dovode do toga da građani poseduju oružje bez dozvole, iako se smatra da su mnogi zločini poslednjih godina počinjeni upravo nelegalnim oružjem. Prema poslednjim podacima, na Kosovu i Metohiji ima više od 400.000 komada nelegalnog oružja. U rukama građana tzv. Kosova i dalje su hiljade komada ilegalnog oružja. Prema izveštaju međunarodne organizacije „Smol arms survej” u pokrajinu svake godine uđe 1.200 do 1.300 komada ilegalnog oružja, što je trend rasta. Stručnjak za bezbednost Avni Isljami kaže da većina ilegalnog oružja potiče iz poslednjeg rata na Kosovu i Metohiji.

„S obzirom na to da je prošlo 25 godina od završetka rata i znajući da smo u nezvaničnom ratu, nije iznenađujuće zašto postoji toliki broj oružja. Budući da već imamo organe bezbednosti, organe za sprovođenje zakona koji se brinu o našoj imovini i našim životima, u tom pogledu je preduzeto nekoliko akcija, bilo od strane državnih institucija, nevladinih organizacija, bilo od strane građana, kao što su škole. Da se među građanima podigne svest da ostalo oružje treba predati”, rekao je Isljami prenosi portal „Koha”.