Хватачи кошаве

Ниш – Реализација амбициозног пројекта изградње ветроелектране на подручју осам сеоских насеља у општини Алексинац још није ни почела, а план је већ оспорен. И то не од грађана, већ од струке. Као што се већ много пута догађало, свуда где се као инвеститори помињу инoстране компаније јављају се нејасноће које изазивају дилеме, а неретко и незадовољства.

Велики енергетски пројекат у околини Алексинца, према Плану детаљне регулације, предвиђа подизање 40 ветрогенератора на површини од чак 2.467 хектара. За ову намену, предвиђене су парцеле у селу Брадарац (по којем је ветроелектрана добила име), Рутевац, Бобовиште и Ћићина између Јужне Мораве и ауто-пута Београд–Ниш. Затим на земљишту у насељима Суботинац и Бовна поред магистрале Алексинац–Сокобања, као и села Мозгова, испод планине Буковик. Како је наведено у Плану детаљне регулације, инвеститор и наручилац посла је београдска компанија која је део пољске фирме специјализоване за градњу ветрогенератора.

Само што је План детаљне регулације истакнут на јавни увид у општинској управи у Алексинцу и на сајту ове локалне самоуправе дошло је до оспоравања и озбиљних негирања малтене свега што је у њему наведено. У Удружењу „Нишлије се питају” реаговали су метеоролози, који тврде да на поменутом подручју мерења брзине и правца ветра уопште није било, а што је још битније, да је ветропарк економски апсолутно неисплатив, да ће једино субвенционисани инвеститор имати користи, док ће држава и грађани, нарочито они из алексиначких села, бити на великом губитку.

Они истичу „да би се проценила исплативост пројекта за коришћење ветра за производњу електричне енергије, оптимални период мерења параметара за стицање поузданог закључка мора да буде најмање три до пет година непрекидно, јер се карактеристике баричких система који доминантно изазивају хоризонтално кретање ветра могу разликовати од године до године”.

Такође, упозоравају да ће губитке, којих ће сигурно бити, инвеститору надокнадити држава Србија која, осим субвенција за градњу, значајан новац издваја за откуп „зелених киловата”.

Много је и других примедби и оспоравања Плана детаљне регулације изградње ветроелектране, пројектоване снаге 225 мегавати. Мада су, истини за вољу, Брадарац и још нека околна алексиначка села такорећи стално под налетима кошаве, баш као што је то случај и са великим подручјем у јужном Банату. Знана је и анегдота да су житељи овог села предлагали да се направе велики џакови за „заробљавање” кошаве, не би ли се тако заклонили од ветрометине која им је додијала. После 20. априла, до када ће трајати јавни увид у План детаљне регулације, видеће се каква је даља судбина улагања у ветрогенераторе, који су свакако уноснији „хватачи кошаве” од џакова.