За сигурнију старост

Тренутно 2,1 одсто становника Србије уплаћује за додатне пензије у девет друштава и 10 добровољних пензијских фондова. Да би допринела повећању броја корисника, којих је сада више од 160.000, и упознавању људи да тим видом штедње осигурају веће пензије од оних које ће им убудуће исплаћивати држава, НБС је издала и 184 лиценце. Јер, пензијегарантоване од државе, хтели то да признамо или не,свешће се на социјалну помоћ недовољну за пристојан живот. То се осећа данас, а сутра ће бити још теже. Веће улагање у добровољне пензионе фондове, чија је имовина повећана на 4,4 милијарде динара,умањиће проблеме јер терет не би сносила само држава.

Развој трећег стуба пензијског система је започео без улагања државе, а Србија је међу последњима донела закон о ДПФ у априлу 2006. Додатни развој добровољних пензионих система је отежан.Пореска олакшица износи 3.303 динара, тржиште хартија од вредности је неразвијено, законом зацртане категорије инвестирања НБС не може да прилагоди актуелним условима, грађани нису довољно едуковани, а и држава има подељен став о развоју те „индустрије”. Ипак, прикупљена средстава у фондовима позитивно делују на развој тржишта капитала, иако је потребно развити и додатне финансијске инструменте, како би се новац усмерио у инвестиције преко тржишта.

Колико јеважно улагати у добровољне фондове потврђује и податак да је Србија је са 1,6–1,75 запослених на једног пензионера на 4–5. месту најстаријих нација у свету. Од 2003. до 2008. држава је из буџета уплатила у Фонд за пензијско и инвалидско осигурање око 565 милијарди динара, што је више одукупног приватизационог прихода у истом периоду за око 502 милијарде динара.

– Постојећи модел пензија је неодржив. Систем се крпииз буџета, а поред тога се спроводе и прелазна решења попут преузимања средстава фонда самосталних делатности – истакао је гувернер Радован Јелашић поводомреформи пензијског система уз очекивање да ће, као што је то договорено са ММФ-ом, „влада у 2009.спровести реформу која ће усагласити интересе пензионера, послодаваца и пореских обвезника”.

– Поново се о пензији причало у политичком а не у економском контексту. Још од почетка транзиције питање пензија нас прати као авет и није прошла ниједна година а да се у регулативи нешто кључно није изменило. Нажалост, до сада је то ретко довело и до суштинског бољитка – истакао је Јелашић.

Захваљујући конзервативној инвестиционој политици, и са мање од 12 одсто имовине уложене у акције, имовина добровољних пензијских фондова остала је сачувана и за време највећих турбуленција на тржиштима. Друштва за управљање нису била део панике која је од краја септембра захватила инвеститоре на Београдској берзи и зато су сачувала цене акција које фондови имају у портфолију од још већих падова. Није постојала ни изложеност ризику од пада цена на светским берзама, јер та друштва до сада нису улагала у иностранству. И поред тога, нето имовина пензијских фондова бележи стални раст и у односу на исти период лане већа је за око 58 одсто.

За развој тог вида штедње постоји значајан простор, с обзиром на то да учешће нето имовине фондова у бруто домаћем производу износи тек око 0,15 одсто, што је много мање од европског просека (15 одсто) и земаља у окружењу (пет одсто) и зато што свега 7,4 одсто запослених у Србији има уговор о чланству у фонду. Са већим стандардом и уз едукацију грађана, систем добровољних пензијских фондова ће се, уверен је гувернер,све више развијати.

Међутим, у реформисрпског пензијског система, највећи проблем је што увођење другог стуба захтева већа улагања државе. Тиме би се створио још већи дефицит средстава која се издвајају за пензије, пошто би део морао да се премести у други стуб.

– У последње четири године, сваки пут када сам предлагао да се загризе та „кисела јабука”, речено је да се чекају боља времена. Уместо њих, очито,дошло је само погоршање. Чим пре реформе, тим боље, јер Србија нема времена – указао је гувернер.