Данас су Благовести

Српска православна црква данас прославља Благовести. Овај празник, уписан у црквеном календару црвеним словом, посвећен је најави арханђела Гаврила Пресветој Девици Марији о предстојећем рођењу Исуса Христа.

Једанаесте године од боравка Пресвете Богородице у Јерусалимском храму, петнаесте године њеног живота, свештеници су јој рекли да, по закону, не може више да остане у храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Она им је одговорила да се посветила Богу и да жели да остане девојка до смрти не ступајући ни с ким у брак. Тада првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, у договору са осталим свештеницима, сабра 12 безжених људи из племена Давидова да би једном од њих уручили Дјеву Марију на старање и чување њеног девојаштва. Тако је била уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник.

У његовом дому проводила је време у читању Светог Писма, молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад није излазила из куће нити се интересовала светским стварима и догађајима. Мало је с ким говорила и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим.

“Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14). Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26—38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником”, речи су Преподобног Јустина Ћелијског.