Ко се досељава, а ко се враћа у Србију

У Србији живи готово милион особа досељених из иностранства, који чине четрнаест процената становништва наше земље, а подаци изведени из последњег пописа становништва говоре да је број имиграната у нашој земљи (646.888) више него двоструко већи у односу на број повратника из иностранства (294.431). Бивше државе СФРЈ су земље из којих је досељен највећи број имиграната, док се у новијем таласу имиграције 2022. наша земља позиционирала као важна дестинација за имигранте из Руске Федерације. С обзиром на то да су Немачка и Аустрија традиционално вишедеценијске земље емиграције српског становништва, не чуди податак да су то државе из којих се највећи број становника вратио у Србију, говоре подаци из управо објављене публикације Републичког завода за статистику (РЗС) „Србија као одредиште: ко се досељава, а ко се враћа”, коју потписују др Весна Лукић и др Сузана Ловић Обрадовић.

Како наводе ауторке ове студије, преовлађујући разлози имиграције и повратка становништва су породични – брак, односно формирање или спајање породице. За повратнике из иностранства, након породичних и пословних разлога, на трећем месту је повратак након стицања пензије. Имигранти као водеће разлоге за досељавање у Србију наводе породичне разлоге, принудно пресељење и настањење.

У скици за профил просечног повратника налази се мушкарац стар 70 и више година, који је у браку и има завршену средњу школу. Он данас живи у региону Јужне и источне Србије, а пре повратка боравио је у Немачкој. У Србију се вратио у периоду од 2011. до 2022, што је мотивисано породичним разлозима. С друге стране, просечан имигрант је женског пола који данас живи у градском насељу Војводине и у Србију се доселио из једне од бивших република СФРЈ у периоду од 1991–2000. Она живи у нашој земљи више од три деценије и данас је пензионерка. У пописној методологији повратници се дефинишу као особе које су рођене у Србији, боравиле одређени период у иностранству и вратиле се у земљу, док су имигранти они који нису рођени у нашој земљи, већ су се у њу доселили.

„Према подацима Пописа становништва из 2022. године, у нашој земљи је регистровано 646.888 имиграната. Њихова расподела по регионима показује да им је за насељавање најпривлачнија Војводина, а најмање привлачан регион Јужне и источне Србије. У свим регионима имигранти више гравитирају ка градским насељима, а њихов највећи удео забележен је у Београду, затим у регионима Јужне и источне Србије и Војводине, а најнижи у Шумадији и западној Србији. Највећи број имиграната регистрован је у Новом Саду (80.063 особа), након кога следе београдске општине Нови Београд (37.720), Земун (37.174), Палилула (25.790) и Чукарица (24.649). Насупрот томе, популационо најмања општина у Србији – Црна Трава – има свега 18 имигранта, док општине на југу земље попут Гаџиног Хана (90), Бабушнице (122), Медвеђе (140) и Босилеграда (144) такође имају мали број имиграната”, наводе ауторке студије.

Посматрано према земљама полазишта, највећи број имиграната чине држављани из земаља бивше СФРЈ (552.781 особа), што представља 85 одсто од укупног броја имиграната. Процес досељавања овог становништва био је интензиван током ратова у бившој Југославији, која су покренула масовни прилив избеглица. Међу њима су преовладавали Срби из Босне и Херцеговине и Хрватске. Подаци пописа становништва из 2011. показали су да је у Србији тада живело 277.890 особа, које су се изјасниле као присилни мигранти са простора бивших република СФРЈ. Подаци говоре да је чак 70 одсто присилних миграната са простора Босне и Херцеговине 2011. живело у градским насељима, па можемо сматрати да они и данас доприносе концентрацији имигрантске популације у градовима. Овакав размештај и гравитација према градским насељима последица је чињенице да је 80 одсто избеглица из Босне и Херцеговине и пре рата на простору бивше земље живело у градским насељима. На другом и трећем месту по бројности имигрантске популације су Немачка (21.591) и Руска Федерација (12.401). Према подацима званичне статистике, коју прикупља МУП Србије, током 2023. у Србију се доселило 41.644 особа из Руске Федерације, а нешто више од половине имиграната из ове земље настанило се у Београду.

Највећи број повратника из иностранства, према подацима из 2022. године, а укључујући и особе које су се вратилe из бивших република СФРЈ, пописан је у Новом Саду (14.616). На другом месту је Нови Београд (13.815), а следећа три места такође заузимају градске општине Београда: Вождовац (9.144), Чукарица (8.948) и Звездара (8.467). Међутим, релативне вредности, односно удео повратника у укупном становништву у 2022. години дају потпуну другачију слику и омогућавају упоредиву анализу између општина, без обзира на њихову популациону величину. Ови подаци говоре да у општини Мало Црниће нешто мање од петине становништва чине повратници, следи Петровац на Млави (14,6 одсто), Голубац (13,7 одсто), Неготин и Свилајнац (13,4 одсто).

Подаци такође говоре да је највећи број повратника у Србију дошао из Немачке (54.945), на другом месту по бројности су повратници из Аустрије (32.992), док је Швајцарска на трећем месту са 20.370 повратника. Из ове три државе вратило се нешто више од трећине особа, док се из бивших југословенских република вратило 68.985 особа, што чини нешто мање од четвртине укупног броја повратника. Најбројнији су повратници из Босне и Херцеговине (19.853), затим из Хрватске (17.722), Црне Горе (14.152), Словеније (11.137), најмалобројнији су из Северне Македоније (6.122).

Кључни моменти за обим повратне миграције

Подсећајући да су најзначајнији таласи исељавања из земље започели током шездесетих и седамдесетих година, пензионисање бројне генерације „бејби бумера”, рођене између 1947. и 1956. године, која је у великом броју емигрирала ради привременог запошљавања у иностранству, кључни је моменат који је утицао на обим повратне миграције у Србију. Следећи важни моменат је 2007. године, када је потписан Закон о споразуму између наше земље и Европске заједнице о реадмисији лица која незаконито бораве, а затим и 2012, када су државе чланице ЕУ Србију ставиле на листу „безбедних земаља”, чиме је поједностављена и убрзана процедура повратка тражилаца азила у нашу земљу. Захваљујући Споразуму о реадмисији, више од 100.000 особа враћено је из ЕУ у Србију, што је допринело значајном порасту броја повратника. Трећи важан моменат за повратак је избијање пандемије вируса корона у марту 2020, када је за само два месеца преко 400.000 грађана Србије ушло у земљу. Иако су многи планирали повратак у иностранство, део њих је наставио да борави у својој земљи, а истраживања показују да је за скоро трећину повратника разлог повратка био неизвестан радни статус и финансијски проблеми, попут губитка посла, смањења прихода, принудних одсустава или нестабилних услова запослења у земљама у којима су боравили.