Одбрана „Просвете”

Писци и читаоци, поштоваоци књиге, окупили су се јуче у великом броју испред књижаре „Геца Кон”, у Кнез Михаиловој број 12, у Београду, да својим потписима подрже очување ове институције културе у процесу тендерске продаје и приватизације, као и одржање књижаре „Геца Кон”. На овај начин, јуче је „Просветин” синдикат „Независност” обележио 103 године од оснивања ове књижаре.

Апел су између осталих потписали Драгослав Михаиловић, Милан Комненић, Добрица Ерић, Жарко Требјешанин, Радомир Смиљанић, Ивана Хаџи Поповић, Ивана Кузмановић, Љубица Арсић, Милован Витезовић, Зоран Божовић, Владимир Јовићевић Јов, а своју подршку синдикату „Независност” ИП „Просвета” дао је и Бранислав Чанак, председник Уједињеног гранског синдиката „Независност”.

Велики број Београђана потписао је апел, са захтевом да се стави трајна забрана на промену намене књижаре „Геца Кон”, као споменика српске културе. Захтева се и то да Агенција за приватизацију обезбеди да будући купац настави и прошири „Просветину” издавачку делатност, објављујући библиотеке које су покренули Геца Кон и ИП „Просвета”, као и да најмање трећину будућих издања чине домаћи писци. Апел се састоји и од молбе да на тендеру могу да учествују само издавачке куће које имају више издања од „Просвете”, коју купују, као и то да се на тендеру не дозволи учешће конзорцијумима, могућем паравану за неког од тајкуна, коме је стало само до „Просветиног” пословног простора.

– Треба сачувати „Просвету”, као врхунско име наше културе. Пре свега желим да се „Просвета” одбрани од Закона о приватизацији. Највише против ње ради тај закон, али и сами људи који раде у „Просвети”, због тога што годинама не могу да се договоре – рекао је Драгослав Михаиловић.

Милован Витезовић приметио је духовито да је негде прочитао како у Кнез Михаиловој улици у Београду има више књижара него у целој Хрватској, па сада неко хоће да направи равнотежу.

– Сви ћемо ми потписати овај апел, али нисам сигуран да то вреди. Држава би требало да интегрише Завод за уџбенике и „Просвету”, као своја два предузећа. На тај начин сачувала би се књига – додао је Витезовић.

Ивана Хаџи Поповић подржава очување „Просвете” најпре због наслеђа и више од једног века традиције „Геце Кона”, и каже да би била срамота када би се догодило да издавачка кућа од националног значаја, каква је „Просвета”, у току приватизације промени своју делатност.

Бранислав Чанак изразио је дивљење оним запосленима у „Просвети” који, и поред тога што нису примили плате пет месеци, не штите само своја радничка права већ се залажу и за очување националних вредности.

– Стално говоримо о уласку у Европу, међутим, свакодневно кроз Београд, и кроз Кнез Михаилову, пролазе Европљани, који су сведоци да се у Србији уништава оно што већ одавно јесте Европа – сматра Чанак.

Милан Комненић подсетио је на оно што се догодило са приватизацијом Нолита и БИГЗ-а, као и на то у каквом су сада стању Српска књижевна задруга и „Просвета”.

– У овој земљи нико не мари за културу, а сваки народ почива на сопственој традицији и култури. Ако и „Просвета” оде на „добош” и припадне неком из не–културе, лоше нам се пише – додао је Комненић.