Србија има нову наду

Чачак – Србија и српски народ имају будућност, а ми морамо да почнемо да мислимо на нашу децу. Не на себе, на своју част и сласт, већ на потомке, да их учимо како да воле и да се радују, јер не можемо да живимо без љубави. Црква је прва и најважнија тачка где се то учи, рекао је владика захумско-херцеговачки Григорије (Дурић) за наш лист.

Епископ је прексиноћ у чачанском Дому културе, у препуној дворани, пред 700 средњошколаца, духовника и верујућег света одржао час веронауке „Божић, дан радости”, а затим одговарао на питања школараца. Нешто касније, у овдашњем ресторану „Брвнара”, накратко је прекинуо вечеру да би дао изјаву за „Политику”.

– Вечерас сам од чачанских прота добио неочекивану вест. Рекли су ми да сви заједно морамо ићи даље, у дијалог. Црква је простор и место слободе и због тога јој је дијалог неопходан. Видело се то и на овом часу, по дивним младим људима у публици.

– Има ли одговора на вашу недавну посланицу архијерејима Српске православне цркве?

– Од многих свештеника добио сам писма и мејлове у којима поручују да су стекли једну нову наду, верују да Србија има ту нову наду. А и они што замерају углавном кажу да би било боље да писмо није изашло у јавност. Али то, наравно, није у мојој власти.

– Како се оно појавило у штампи?

– Нажалост, тек данас сазнао сам ко је дародавац мог писма „Вечерњим новостима”, али нека је жив и здрав. Можда је имао другу намеру. Неко би могао да схвати да је оно и било намењено јавности, а ја сам збиља желео да се обратим само архијерејима, онда они да разговарају са својим свештеницима, а ови са народом о питањима која су ту покренута.

– Да ли сте из Требиња допутовали само ради овог часа?

– Да, ноћас се враћам. Пресрећан сам, презадовољан дочеком овде, најпре у Гимназији, затим на предавању. Неко је хтео Чачак да представи градом православних вехабија, али вечерас никог од тих људи није било. Или нису имали шта да кажу, а дала им се прилика. Само ми је један човек стидљиво дотурио неку цедуљицу. Али, и они су увидели да је љубав јача од сваког ритуализма и обредности. Хришћанство се и иначе не може свести на пуку религиозност, оно је живот, живот којем се не може супротставити онај ко у себи носи злобу или мржњу.

– Посећујете ли патријарха Павла?

– Требало је јуче да будем код њега, али је искрсло нешто, десила се велика несрећа. Погинула је девојка од 28 година којој сам ја био учитељ и свештеник и касније епископ, била је професор факултета на Палама. То је велики ударац за мене, и кад се такве ствари догоде онда видите шта је живот. Једино што остаје јесу дела љубави, све друго нестаје, све друго престаје. Због тога је важно да покажемо љубав, а она није сентиментализам, није психолошки приступ већ директан однос са онима које волимо. И са којима се понекад свађамо, али само ради тога да наша љубав не би трпела, патила и постала анемична – рекао је владика Григорије.

Он је подсетио на Дучићеву поруку да овај народ има велике духовне резерве, додавши како је потребно „те резерве отворити а не стављати катанце на њих”.