Srbija ima novu nadu

Čačak – Srbija i srpski narod imaju budućnost, a mi moramo da počnemo da mislimo na našu decu. Ne na sebe, na svoju čast i slast, već na potomke, da ih učimo kako da vole i da se raduju, jer ne možemo da živimo bez ljubavi. Crkva je prva i najvažnija tačka gde se to uči, rekao je vladika zahumsko-hercegovački Grigorije (Durić) za naš list.

Episkop je preksinoć u čačanskom Domu kulture, u prepunoj dvorani, pred 700 srednjoškolaca, duhovnika i verujućeg sveta održao čas veronauke „Božić, dan radosti”, a zatim odgovarao na pitanja školaraca. Nešto kasnije, u ovdašnjem restoranu „Brvnara”, nakratko je prekinuo večeru da bi dao izjavu za „Politiku”.

– Večeras sam od čačanskih prota dobio neočekivanu vest. Rekli su mi da svi zajedno moramo ići dalje, u dijalog. Crkva je prostor i mesto slobode i zbog toga joj je dijalog neophodan. Videlo se to i na ovom času, po divnim mladim ljudima u publici.

– Ima li odgovora na vašu nedavnu poslanicu arhijerejima Srpske pravoslavne crkve?

– Od mnogih sveštenika dobio sam pisma i mejlove u kojima poručuju da su stekli jednu novu nadu, veruju da Srbija ima tu novu nadu. A i oni što zameraju uglavnom kažu da bi bilo bolje da pismo nije izašlo u javnost. Ali to, naravno, nije u mojoj vlasti.

– Kako se ono pojavilo u štampi?

– Nažalost, tek danas saznao sam ko je darodavac mog pisma „Večernjim novostima”, ali neka je živ i zdrav. Možda je imao drugu nameru. Neko bi mogao da shvati da je ono i bilo namenjeno javnosti, a ja sam zbilja želeo da se obratim samo arhijerejima, onda oni da razgovaraju sa svojim sveštenicima, a ovi sa narodom o pitanjima koja su tu pokrenuta.

– Da li ste iz Trebinja doputovali samo radi ovog časa?

– Da, noćas se vraćam. Presrećan sam, prezadovoljan dočekom ovde, najpre u Gimnaziji, zatim na predavanju. Neko je hteo Čačak da predstavi gradom pravoslavnih vehabija, ali večeras nikog od tih ljudi nije bilo. Ili nisu imali šta da kažu, a dala im se prilika. Samo mi je jedan čovek stidljivo doturio neku ceduljicu. Ali, i oni su uvideli da je ljubav jača od svakog ritualizma i obrednosti. Hrišćanstvo se i inače ne može svesti na puku religioznost, ono je život, život kojem se ne može suprotstaviti onaj ko u sebi nosi zlobu ili mržnju.

– Posećujete li patrijarha Pavla?

– Trebalo je juče da budem kod njega, ali je iskrslo nešto, desila se velika nesreća. Poginula je devojka od 28 godina kojoj sam ja bio učitelj i sveštenik i kasnije episkop, bila je profesor fakulteta na Palama. To je veliki udarac za mene, i kad se takve stvari dogode onda vidite šta je život. Jedino što ostaje jesu dela ljubavi, sve drugo nestaje, sve drugo prestaje. Zbog toga je važno da pokažemo ljubav, a ona nije sentimentalizam, nije psihološki pristup već direktan odnos sa onima koje volimo. I sa kojima se ponekad svađamo, ali samo radi toga da naša ljubav ne bi trpela, patila i postala anemična – rekao je vladika Grigorije.

On je podsetio na Dučićevu poruku da ovaj narod ima velike duhovne rezerve, dodavši kako je potrebno „te rezerve otvoriti a ne stavljati katance na njih”.