Замке ауто-бувљака

На Ауто-пијаци у Бубањ потоку, највећој на нашем подручју, сваког викенда сусрећу се купци, продавци и препродавци четвороточкаша, као и преносиоци овлашћења и трговци деловима. Адреналин посетиоца знатно је повишен – сви су у трци за најбољом понудом, брзом и добром зарадом. Шибицари, роштиљџије, продавци постера голих жена, штенади и бунди непознатог порекла употпуњују слику овог бувљака..

Са аутопута Београд – Ниш Е-75 колоне возила на Бубањ поток спуштају се још у зору. Улаз на велики паркинг и споредну, такозвану малу пијацу закрчен је све до девет сати. На хаубе аутомобила, које по реалној цени нуде њихови власници, „бацају се” искусни дилери и пре него што ови прођу кроз капију пијаце. Желе их за себе да би се што боље „уградили” у њихову нову цену. Возило тако „пролази све већи број руку”, а његова вредност непрестано расте.

За то да ли ће се аутомобил продати, пресудно је и место на коме је паркиран. Отуда накупци, искусни у свом послу, своја возила „трпају” ближе улазној капији у такозвани нулти ред. Стрпљиво се надају онима који се у кола заљубљују на први поглед, а за цену не питају двапут. Такви су, међутим, према речима Марка Стоиљковића, дилера, све ређи. Купци у ценкању уживају и, како кажу, „не пада им на памет да аутомобил пазаре у салону”, мада за суму коју нуде често могу да добију само тротинет.

– Цену је могуће снизити до 200, ређе до 500 евра, уколико је ауто ударен или изгребан – каже Стоиљковић и додаје да су могуће и замене возила, уз доплату.

Готово сви аутомобили, да би се показали у што бољем светлу, уредно су опрани, како споља тако и испод хаубе, а њихова седишта обложена су новим пресвлакама. Најтраженији су модели марке „ауди” и „фолксваген”. Њихови бројачи пређених километара неретко се враћају уназад, а излизани волани, ручице мењача и гуме на папучицама мењају се, како би се сакрило право стање возила. „Стар је седам година, али као да је јуче изашао из фабрике.”

Продавци се довијају и тако што у неке моторе доливају адитив за плакирање, који им краткорочно повећава снагу. Моћне су то „макине”, али не задуго! Ретко који власник дозвољава пробну вожњу ван паркинга, па већина купаца само кружи и гледа. Турирање у месту мало кога убеди да се маши за новчаник. Накупци, у пратњи аутомеханичара, завирују испод хаубе и траже мане, како би возилу оборили цену. Једина гаранција исправности аутомобила је заклињање продавца: „Добро је, куме, оца ми”.

– „Препакивање” аутомобила најтежи је вид преваре. Дилери често фалсификују документа, таблице и серијске бројеве стварно постојећег возила, а муштерију убеде да пренос власништва изврши сутрадан. Купац, верујући у веродостојност папира, преда новац али никад не постане власник возила. Крадени аутомобил полиција му заплени, а продавца никада више не види – прича Бојан Стошић, из агенције за склапање купопродајних уговора.

На ауто-пијаци возачи могу да купе делове, уље за мотор, пресвлаке, ауто-козметику и алат. Резервни делови неретко су ремонтоване старе компоненте у новом паковању, па је њихова цена знатно нижа од оригиналних.

– Понекад куповина овде и није најсрећније решење. Ламелу сам платио 2000 динара, што је јефтиније него у продавници. Испоставило се да је лоша, а да бих је заменио морао сам да сачекам следећи викенд и пронађем човека који ми је продао – рекао је Бранимир Цветковић и објаснио да је сума коју је дао, због поновног доласка на пијацу, премашила ону у радњи.