У наредне три године још два нова гасовода

Енергетска безбедност једна је од најважнијих тема на глобалном нивоу због сукоба у Европи и на Блиском истоку и њиховог утицаја на доступност и цене енергената, самим тим на развој светске економије.

Зато Србија наставља да се повезује са суседним земљама и када је транспорт гаса у питању. У наредне три године изградићемо још два нова гасовода којим ћемо се повезати са Северном Македонијом и Румунијом, уз већ изграђени гасовод „Балкански ток”, као и интерконекцију Србија‒Бугарска, којом смо се повезали на гасовод ТАНАП, односно Јужни гасни коридор. На тај начин добијамо приступ различитим изворима гаса из ТАП-а, ТАНАП-а, БРУА у Румунији, што ће нам дати већу сигурност снабдевања, рекла је јуче Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка енергетике у техничкој влади, отварајући радионицу „Глобална перспектива енергетског сектора” у организацији Националног енергетског комитета Србије ‒ VPC Energy.

‒ За Србију је диверсификација извора и праваца снабдевања гасом и нафтом од великог значаја, пре свега због нестабилног геополитичког контекста. Са Мађарском ове године крећемо да градимо нови нафтовод који ће повезати наше две земље и којим ће се Србија повезати на нафтовод „Дружба”. Тиме ћемо за три године од данас обезбедити алтернативни, додатни правац снабдевања сировом нафтом. Данас знамо да је Србија донела исправну одлуку да изгради гасовод „Балкански ток”, који је омогућио Србији стабилно снабдевање и стабилне цене природног гаса. Знамо да је цена гаса у Европи ове године била на двогодишњем максимуму и верујем да ће се исто тако и одлука о изградњи гасовода показати исправном ‒ рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је у Привредној комори Србије рекла да је наша земља упркос свим изазовима са којима се суочила током енергетске кризе успела да сачува своју енергетску стабилност и да настави развој енергетског сектора у складу са својим стратешким циљевима.

Стратешким документима, а пре свега новом Стратегијом развоја енергетике, предвидели смо на који начин ћемо постићи декарбонизацију енергетског сектора до 2050. године, уз осигуравање довољних количина енергије, очување стабилног снабдевања енергентима и подизање енергетске сигурности. Цена електричне енергије у Србији је и даље међу најнижим у Европи.

Председник ПКС Марко Чадеж нагласио је значај дигитализације и примене нових технологија у даљем развоју привредног и енергетског сектора и истакао значај политика и мера које држава доноси за стварање повољног инвестиционог амбијента.