Климави аргументи Лајчака и Вордсворта

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 2, новембра – Образлажући због чега су амбасаде пет западних земаља упутиле демарш министру спољних послова Србије Вуку Јеремићу изражавајући забринутост због начина на који су у Београду и Републици Српској представљене мере високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини, амбасадор Велике Британије Стивен Вордсворт је поновио оно што је рекао Мирослав Лајчак. Лајчаковим мерама, Законом о измени и допуни Закона о Савету министара и Обавезујућом инструкцијом за промену Пословника о раду Парламентарне скупштине БиХ, објаснио је британски амбасадор у Србији спречавају се "злоупотребе корективних мера које су осмишљене како би се заштитили интереси ентитета и конститутивних народа". "Корективне мере" су, у ствари, принцип ентитетског гласања – механизам који спречава прегласавање представника Републике Српске у заједничким органима БиХ.

Као и Лајчак, Водсворт је говорио о (не)доласцима на седнице заједничких органа БиХ, због чега "никакве одлуке не могу бити донете". После одлука високог представника, додао је Водстворт, практично цитирајући Лајчака, "они ће морати да раде посао за који су изабрани и плаћени. Дакле, мораће да раде, а не да играју политичке игре", подразумевајући, ваљда, под тим заштиту виталног националног интереса. Обојицу, међутим, демантују подаци које смо добили од служби за информисање Савета министара и Парламентарне скупштине БиХ.

Проверавајући тврдње о томе да недоласци на седнице органа власти онемогућавају функционисање БиХ, установили смо да оне немају никаквог основа. Из дописа Службе информисања Савета министара БиХ види се да нити једна седница овог тела није отказана због недоласка Срба. У допису пише да је Савет од фебруара до октобра ове године одржао 26 седница под председавањем Николе Шпирића.

Друга и пета су прекидане, односно одгађане, али су обе "накнадно настављене у складу с утврђеним дневним редом". За 10 месеци рада, Савет министара је утврдио 38 нацрта и предлога закона, усвојио је више од 130 одлука и правилника... Претходни Савет министара, за време четворогодишњег мандата, којем је председавао Аднан Терзић, састао се 139 пута. Само осам седница је одгађано или прекидано, али су одржане накнадно.

"Ниједна седница Представничког дома и Дома народа Парламентарне скупштине у последњих пет година није одгођена због недостатка кворума. У претходном сазиву, Представнички дом је одржао 85, а Дом народа 53 седнице. У томе периоду усвојили смо 229 закона. Садашњи сазиви су заседали 15, односно осам пута. Дакле, Лајчак није имао ниједан разлог да доноси мере којима нас наводно дисциплинује. Због чега, уосталом, да мења закон који су усвојили и Срби, и Бошњаци, и Хрвати", рекао је за наш лист Момчило Новаковић, посланик Српске демократске странке у Парламентарној скупштини БиХ. Подаци о седницима, броју присутних и одлукама Парламентарне скупштине БиХ могу се наћи и на њеном сајту.

Као примере лошег рада Парламентарне скупштине БиХ Лајчак је, образлажући своје одлуке, навео неусвајање Закона о путевима и Закона о забрани негирања злочина геноцида. О томе бивши министар саобраћаја и комуникација БиХ и садашњи посланик Партије демократског прогреса у Парламентарној скупштини БиХ Бранко Докић за "Политику" каже: "Закон о путевима био је усаглашен и био би усвојен да га нови министар Божо Љубић није прерадио и управљање путевима, мимо наше сагласности и уставних одредби, подигао на ниво БиХ. Што се тиче Закона о забрани негирања геноцида, српски посланици су гласали против, јер је недоречен. У образложењу овог акта поменуто је, наиме, само оно што се догодило у последњем, а прећутано је оно што се у бившој Југославији збило у Другом светском рату".

Да је приликом доношења и наметања мера високог представника било много импровизација, потврдио је и српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић. Он је синоћ републичкој Радио-телевизији рекао да "службеници Канцеларије високог представника нису ни обавестили Мирослава Лајчака да постоји правно тумачење Закона о савету министара". Тек на упозорење из Републике Српске, Мирослав Лајчак је сазнао да је Канцеларија високог представника 2000. године, уз оцену да је реч о уставној материји, дала сагласност на Закон о савету министара, а три године касније и на Пословник о раду Парламентарне скупштине.

--------------------------------------------------------------------------

Без одлуке о Шпирићу

Бањалука 2. новембра – Председништво Босне и Херцеговине није се јуче, на посебној седници, изјаснило о оставци коју је председавајући Савета министара Никола Шпирић поднео у среду. Према речима председавајућег Председништва БиХ Жељка Комшића, које су пренели електронски медији, претходно ће бити обављен разговор са Шпирићем, од којег ће тражити да објасни разлоге који су га навели да се повуче са места председавајућег Савета министара.

По Уставу БиХ, Председништво не може да одбије оставку председавајућег Савета министара. Комшић је рекао да он и његове колеге, Харис Силајџић и Небојша Радмановић, данас нису разговарали о томе има ли Шпирић или нема њихову подршку.

"Са задовољством ћу се одазвати позиву Председништва БиХ, које ме је и предложило за председавајућег Савета министара. Одговорићу на сва питања која ми поставе. То је моја људска и политичка обавеза, иако по прописима нисам обавезан да образложим оставку", рекао је за "Политику" Никола Шпирић.