Одржив повратак само у пројектима

Сарајево – Представници БиХ, Републике Српске, Федерације БиХ, Дистрикта Брчко, 41 општине, 24 верске заједнице у БиХ и Земљорадничке задруге „Агриплод” из Стоца потписали су јуче у Сарајеву Меморандум о разумевању намењен пројекту одрживог повратка у 2008. години, вредан 5.000.000 марака. Од овог износа, како је саопштено, око 4.000.000 марака намењено је обнови инфраструктуре у повратничким насељима, а остатак санацији верских објеката и запошљавању повратника.

Након церемоније потписивања министар за људска права и избеглице БиХ Сафет Халиловић је поновио од раније познату тврдњу да је „ово корак више ка коначном циљу, односно одрживом повратку”.

Међутим, овакве и сличне тврдње за упућеније су, ништа друго, до бацање прашине у очи, с обзиром на чињеницу да су неки раније одобрени пројекти, много већи и много вреднији, остали мртво слово на папиру. И њих је, као и овај последњи, одобрила Комисија за расељена лица и избеглице БиХ, а требало је да их исфинансира Фонд за повратак БиХ и то парама које су заједнички обезбеђене из државног и ентитетских буџета, те буџета Дистрикта Брчко. Према Споразуму из државног буџета у буџет Фонда требало је да буде уплаћено нешто више од 30.000.000 КМ, из ентитетских по 4.000.000, а из буџета Дистрикта 650.000 КМ. Један од тих пројеката, који је одобрен пре седам месеци, је обнова кућа у власништву повратника у 58 локалних заједница, други је обнова порушених стамбених зграда у двадесетак општина, међу којима су Дрвар, Грахово и Мостар.

Директор Фонда за повратак БиХ Млађен Божовић у разговору за „Политику” наводи неколико разлога због којих се споро реализује процес одрживог повратка.Први, за који он каже да не игра и пресудну улогу, је то што Федерација БиХ није испоштовала обавезе из прошлогодишњег Споразума о пуњењу буџета Фонда који су потписали и њени званичници. „Федерација БиХ је тек недавно уплатила остатак дуга за 2007. годину, иако је по Споразуму комплетан износ од 4.000.000 требало уплатити најкасније до краја прве половине ове године”, каже Божовић.Он истовремено признаје да је ово закашњење „стопирало реализацију овогодишњег Споразума, јер он може ступити на снагу тек након што потписници измире обавезе из оног претходног”. Иако Божовић, на неки начин, „спушта лопту” сама чињеница да говори о Споразуму вредном 38.800.000 КМ и да је управо то новац којим би требало исфинансирати поправак порушених кућа у 58 локалних заједница и стамбене зграде у двадесетак општина, упућује и на нека сасвим другачија размишљања, тим пре што је Република Српска, за разлику од ФБиХ, испунила, не само прошлогодишњу, него и овогодишњу обавезу.

Додатни аргумент за другачије размишљање су и искуства појединих Срба који имају куће у једној од сарајевских општина , а које би требало да буду обновљене у оквиру поменутог програма, за чију реализацију је дато укупно 2.500.000 КМ, односно свакој општини по пола милиона марака. „Листа са именима корисника ове помоћи”, тврди један Србин који као подстанар живи у Источном Сарајеву и не жели да му помињемо име, „никада неће бити направљени”, јер се „општински чиновници, зато што се ради о српским кућама, понашају, у најмању руку некоректно”. Наш саговорник процењује да ће „можда само ретки одолети тамошњој тортури, да ће успети да им предоче на стотине непотребних доказа које траже и да ће тако добити средства за обнову своје куће. Да све не иде како би требало то признаје и начелник сарајевске општине Нови град Дамир Хаџић с том разликом што он опструкцију њему потчињених назива „компликованом процедуром која успорава реализацију пројекта”. Незванично сазнајемо да и званичници Министарства за људска права и избеглице БиХ не хају много што већ седам месеци пројекат обнове повратничких кућа тапка у месту, јер је „одлука која прецизира колико ће којих кућа бити обновљено за њих национално обојена”.