Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ћилими из старе натре

Ћилими из старе натре
Милка Станковић показује своје рукотворине (Фото И. Котлић)

Приједор – Милка Станковић је мештанка Томашице, села које се пре рата прочуло по богатим налазиштима железне руде. У кућу стару шездесет година ова седамдесетдвогодишња жена сместила је натру на којој тка, баш као пре пола века.

– Направила сам малу паузу мислећи да ми то више не треба. Онда сам, одједном, увидела да не могу без ткања и да ћу то радити док год будем могла, казује насмејана Милка убацујући дрвени чунак међу нити разних боја.

Иако је одавно престала потражња за тканим материјалима, ова живахна жена, пуна енергије и богатог духа, производи радове који се данас могу видети углавном само у музејима или етноцентрима.

Милка прича да је овај дрвени строј за ткање направио њен свекар пре педесет година када се удала и дошла у Томашицу. Од тада она израђује поњаве, торбице разних боја и ћилиме живописних мотива. Милка и везе, преде, плете вунене чарапе, приглавке…

Ручним радовима украшене су све три просторије њене мале куће која има дрвени строп. Муж јој је одавно умро а четворо деце, два сина и две кћерке, те петоро унучади, започели су живот негде далеко. Родбина је расута по свету, од Хрватске, Словеније, Немачке, Италије до далеке Аустралије.

– Захваљујући њима успем нешто и да продам. Кажу моји да је овако нешто права дивота за страни свет, прича и додаје да у њеном селу још једна старија жена повремено ради ово исто што и она те да са њом размени идеје за неки нови ћилим или ткани пешкир.

Милка не пропушта прела у општини, била је чланица Кола српских сестара са којима је током протеклог рата прикупљала и носила помоћ за српске борце.

– Самоћа је грозна, али ја покушавам да је победим на свој начин. Не дам јој се, да ме „ухвати под своје”. Зато седнем за моју натру, упалим радио и тако „убијам” време, казује Милка додајући да је никада не би продала иако је било заинтересованих. Вели да све оставља једном сину који јој је недавно рекао да старе ствари добро чува, да су то ситнице које су део традиције српског народа и да ће оне, као некада, поново имати велику вредност.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.