Четвртак, 24.04.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ПРОМЕНЕ НА ТРЖИШТУ НЕКРЕТНИНА

Расте вредност станова у Скопљу

У Македонији већ дуго функционише пројекат „Купи кућу, купи стан”, који је покренут током другог мандата владе Николе Груевског. Идеја је била да се повећа наталитет, тј. да се подстакну млади да заснују породицу и купе свој дом
(Unsplash)

Специјално за Политику

Скопље – На питање како стићи до крова над главом у студентским и младим годинама (34) потражили смо одговоре и у Северној Македонији. Међу приоритетима владе јесте да сви грађани Северне Македоније, пре свега млади, имају могућност да реше стамбено питање, путем стана или куће, кроз банкарски систем и развој грађевинарства.

У поређењу са Србијом, кредитирање у Македонији је много рестриктивније. Студент или незапослено лице тренутно ни на који начин не могу да позајме новац од банке, не могу да узму кредит или кредитну картицу. До пре неколико година било је могуће добити ђачку карту, за коју би јемци били родитељи студента, али тренутно ни та могућност није доступна младим незапосленим лицима.

У Македонији већ дуго функционише пројекат „Купи кућу, купи стан”, који је покренут током другог мандата владе Николе Груевског. Идеја је била да се повећа наталитет, тј. да се подстакну млади да заснују породицу и купе свој дом.

Да би се добили субвенционирани кредит неопходно је испунити одређене услове: супружници су морали да буду запослени и да имају стабилан посао, да имате жиранта (то се односило на младе до 35 година), да немате месечна примања већа од 1.200 евра, као ни имовину на своје име...

Било је неколико могућности у вези са субвенцијама од стране државе. Уколико су грађани Северне Македоније решили да купе стан са каматом нижом од тржишне, могли су да бирају да ли ће држава у првих пет година плаћати 50 одсто рате кредита или ће обезбедити допринос, али не више од седам хиљада евра. Ако је одлука била да граде кућу, држава би у првих седам година покрила 70 одсто рате кредита, осме и девете године 50 одсто, а десете и 11. године 30 одсто. Наравно, камата за овај кредит је била нижа од тржишне.

Овај пројекат био је накратко обустављен, али је, како је прошле године најавио министар саобраћаја Александар Николоски, од Нове године активиран, те поново функционише на државном нивоу.

Каква су запажања у банкарском свету када су у питању кредити које не стимулише држава? Тренутно је каматна стопа у Македонији за стамбени кредит код једне од највећих пословних банака, НЛБ банке, 3,05 одсто фиксна за првих пет година, 3,5 одсто фиксна за наредних 10 година. Просек код осталих банака креће се управо у овим границама, од три до три и по одсто за стамбени кредит. За потрошачке кредите камате су скоро дупло веће, износе око шест одсто.

Просечна цена квадрата стана у Скопљу негде је око 1.800 евра. Наравно, што сте даље од центра града, цена је нижа. На периферији Скопља стан се може купити за 1.100 евра по квадрату, док у централном градском делу квадрат може достићи цену и до 3.000 евра по квадрату.

У мањим градовима широм Македоније цене квадратног метра крећу се од 800 евра по квадрату до 1.200 евра. Наравно, и у мањим градовима постоје луксузни апартмански комплекси који достижу цену око 2.000 евра по квадрату.

На цену квадрата стамбеног простора утичу и други фактори. Због комуналних и других фактора, цена изградње је нижа у мањим местима и креће се од 400 до 600 евра по квадрату, док је у престоници просечна цена изградње по квадрату око 600 евра, а на појединим локацијама, због трошкова комуналија, може достићи и до 1.000 евра по квадрату. Управо ови станови достижу комерцијалну цену од 3.000 евра по квадрату са тенденцијом раста.

Дакле, Србија је својим подстицајем за младе отишла корак више у односу на Републику Северну Македонију.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.