Слике на новој лицитацији

Оглас за продају уметничких дела Беобанке и ЈИК банке у стечају, јавним надметањем, односно лицитацијом, која ће бити одржана 24. децембра у 12 часова у просторијама Беобанке на Зеленом венцу у Београду, расписала је ових дана Агенција за осигурање депозита.

Физичким и правним лицима на овој, шестој по реду лицитацији од 2002. до данас, биће понуђено 157 уметничких дела – 44 ће понудити ЈИК банка по почетним ценама од 900 до 45.000 динара, колико кошта, рецимо, рад „Залазак сунца” Јована Димовског. Беобанка ће понудити 113 дела по цени од 1.350 до 22.500 динара, колика је почетна цена уља на платну „Прозор” Душана Гавеле или „Фараон” Анђела Милуна. У овом пакету је и седамнаест изложених радова којима није познат аутор. Имајући у виду да су највреднија дела продата на претходним лицитацијама, у овој има радова познатих уметника који нису тако високо котирани. Тако ће бити понуђена сериграфија Пеђе Милосављевића „Један зелен зеленаш” по цени од 10.800 динара, рад Милића од Мачве „Запис о снежном јутру” (офсетштампа) по цени од 4.500 динара, а толика је и почетна цифра за сериграфију Бранка Миљуша и сериграфију „Варалица” Живка Ђака. Све радове који ће бити лицитирани, кустоси београдских музеја, заједно са Николом Кусовцем, вештачили су и одређивали вредност и почетне цене.

Како смо у Беобанци сазнали, са лицитације ове банке изузета су два уметничка дела која по вредности имају статус културног добра, за које су заинтересовани наши музеји, који у том имају право прече куповине и то по почетној цени. То су слика Миће Поповића „Гвозден чита Политику” и зидна таписерија „Свечана композиција” Стевана Чукића.

Од Синише Недића из Беобанке сазнали смо и то да је до сада било заказано пет лицитација на којима је ова банка учествовала. Прва је била јула 2002, а друга јула 2004. године, што је тада изазвало буру у културној јавности због, како су је медији назвали, летње распродаје слика. Трећа лицитација је заказана јануара 2005, четврта октобра 2005, а пета децембра 2006. године. Беобанка је од 2002. до данас продала овим путем 76 уметничких дела.

Подсетимо да су пет банака у стечају – Беобанка, ЈИК банка, Инвест банка, Југобанка и Славија банка – 2002. почеле са распродајом својих материјалних добара, међу којима су се налазила и уметничка дела. Ове банке су у то време поседовале око 500 слика, скулптура и таписерија, међу којима су била дела истакнутих уметника. Тада је одлука Агенције за стечај узбуркала духове и поставило се питање да ли се сме допустити да вредна дела пређу у руке приватних купаца. Довољно је рећи да су тада понуђена на продају дела Петра Лубарде, Пеђе Милосављевића, Милана Коњовића, Миће Поповића и других истакнутих уметника. Тада је реаговао Трговински суд и спречио продају осам вредних дела и донео решење да право прече куповине имају Музеј савремене уметности и Народни музеј. Музеј савремене уметности је својевремено био заинтересован за пет дела и захваљујући праву прече куповине могао је да дође до њих по почетној цени. Обратио се тадашњем Министарству културе, али није добио одговор.

Александра Гловацки, пи-ар Министарства културе је, поводом тога да ће две слике које су овај пут изузете од лицитације због заинтересованости наших музеја, изјавила да је процедура следећа: „Кад стручњаци изврше експертизу, музеј треба да тражи новац од Министарства културе како би могао да купи вредна уметничка дела.”