БИА више нема монопол на прислушкивање

Посланици српског парламента, министри, али и бизнисмени у Србији седам година после Милошевића уверени су да их и данас неко прислушкује, а недоумице имају једино о томе да ли то чини домаћа служба безбедности, нека страна или неко од њихових политичких противника. Министри у Влади Србије зато о поверљивим стварима скоро без изузетка причају само "у четири ока", а угледни српски бизнисмени на шкакљива питања одговарају тек пошто вас позову са "оног другог мобилног" за који верују да се не прислушкује.

Да га прислушкују нимало не сумња ни социјалиста Ивица Дачић, председник Одбора за одбрану и безбедност, скупштинског тела коме Безбедносно информативна агенција има обавезу да два пута годишње подноси извештај о раду. Последњи пут, али за последњих 14 месеци, БИА је то учинила пре два дана. Извештај који је Одбору поднео директор агенције Раде Булатовић добио је позитивну оцену, између осталог, захваљујући и томе што представници радикала уопште нису гласали иако су изнели отворену сумњу да су просторије посланичког клуба Српске радикалне странке у Скупштини Србије "озвучене" (против извештаја су били једино представници Либерално-демократске партије).

Извештај БИА је прошао, иако су радикали током вишесатне расправе инсистирали да сазнају да ли има прислушкивања посланика, а један од чланова одбора је на седницу донео "две справице" за које, како је рекао, не зна чему служе, али сматра да се могу користити за прислушкивање.

Овакво понашање радикала, али и ЛДП-а које није задовољио Булатовићев извештај, Драган Шормаз, посланик ДСС-а и заменик председника Одбора за безбедност, оцењује као "параноју", јер он, тврди, "апсолутно верује наводима БИА да не прислушкује посланике".

"То што говоре посланици СРС-а и ЛДП-а јесте или циркус или параноја. Прислушкивањем се долази до информација од доносилаца одлука, а сами процените колики је капацитет посланика у том смислу и колико они уопште знају о нечему што би могло да буде предмет прислушкивања", сматра Шормаз.

Он је, каже, потпуно сигуран да БИА никог не прислушкује мимо закона, али верује да стране службе имају уређаје и у нашој земљи. За себе не страхује, јер "не верује да њега лично прислушкују, зато што не зна никакву тајну".

Ствар је, међутим, потпуно другачија са председником Одбора Ивицом Дачићем. Он мисли да га вероватно прислушкују "да би сазнали његове планове као лидера странке", али додаје да "не мора да значи да то раде само државни органи".

"Много је институција које имају то право, јер је много и оних који то незаконито раде. Причало се да су неки то приватно радили, али није доказано. Не могу да не разговарам телефоном, а не радим ништа против државе и народа, па се не обазирем на то да ли ме неко прислушкује или не. Понекад и намерно причам нешто што не мислим да бих збунио противнике", каже Дачић.

Да је повремено прислушкују сумња и министарка за дијаспору Милица Чубрило, која се нада да то чине " само с времена на време", јер не верује да је она "довољно битан фактор".

Па, ипак, из предострожности не разговара о свему телефоном. "Мислим да су поједине тамне организације још увек веома активне у Србији, а да ја, као демократа који је дуго живео у иностранству и  бивши новинар који се дружи са многим странцима, могу да будем занимљива. Непријатности које сам имала протеклих година довољан су разлог да тако мислим", каже министарка.

Она додаје да све земље на свету, па и Србија, имају системе прислушкивања, само што "демократски напредније земље то раде суптилно и само када је неопходно за безбедност земље, а друге то раде бахато и често беспотребно, зато што живе у параноји".

Она, као и Дачић, Шормаз, али и потпредседник СРС-а Драган Тодоровић, мисли да су стране службе активне у Србији, али то прихвата као нешто нормално, јер сматра "да им је то посао".

"Стране тајне службе активне су у Србији, и интензивно прислушкују свакога за кога мисле да има информације које им могу бити од користи", каже Тодоровић.

Иако мисли да би за службе радикали могли да буду интересантни, "зато што су патриотска странка и боре се против глобализације ", Тодоровић, за разлику од својих страначких колега из Одбора за безбедност, не жели да зна ни да ли га ни ко прислушкује.

Да је мало вероватно да би то сазнао и да га занима, тврди Горан Петровић, први шеф ДБ-а после пада Милошевићевог режима.

"Не можете знати да ли се прислушкује ако нема контроле, а нема је. Ово што се дешава на одбору за безбедност који би требало да контролише БИА је фарса, јер у том одбору, између осталих седи хармоникаш који је привођен у потрази за Младићем. Контрола подразумева нешто активно, а не читање некаквог извештаја за које су новински написи дела Агате Кристи. А и када се не сложе не дешава се ништа посебно", каже Петровић.

То се, тврди он, једном и десило, што је, како прича, на једном јавном скупу потврдио управо Ивица Дачић.

"Ја сам писао о томе да је на једном предавању које је држао неким студентима Дачић рекао да може да се деси да Одбор не усвоји извештај, а када су га студенти питали шта се онда дешава он је одговорио – ништа. То је доказ колико је ова област неуређена и колико нема ни воље да се она уреди. То са Одбором је фарсична представа за јавност. И Милошевић је имао одборе па је било како је било. Сада је све као јавно, све се слика за телевизију, али разлике нема", тврди бивши шеф ДБ-а.

Упоређујући ово стање у служби са "Србијом из `58. године или Џибутијем из 2003.", Петровић упућује на примере из окружења у којима је та област уређена.

"У Словенији сам, на пример, још пре шест година, када сам био у посети тамошњој служби безбедности, видео да постоји седам врста контроле. Треба знати да је политички интересантна служба само она која се користи за манипулације. служба која добро ради није интересантна", каже Петровић.

Он, међутим, додаје да се и у земљама са много дужом демократском традицијом прислушкују министри или посланици али да се то ради одговорно.

"Не прислушкује служба некога зато што је пекар или политичар, већ зато што је безбедносно интересантан", додаје наш саговорник.

Да се у Србији гаји предрасуда да се прислушкивањем баве само репресивни системи сматра и Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива. Прислушкује се свуда, прислушкују све службе у свету и све то настоје и успевају да сакрију.

"Контрола не функционише нигде у свету, ни у ЦИА, ни у МИ 6, нигде. И они дођу пред конгрес или сенат и прочитају неки извештај и нема начина да се утврди да ли је истина оно што службе тврде. Реалне контроле нема ни у земљама старе демократије", каже Николић.

Технологија је, међутим, данас толико узнапредовала, истиче Николић, да он не верује да се прислушкивањем бави само државна служба безбедности.

На нашим просторима раде сигурно и стране службе, има сигурно и неких приватних прислушних центара, а шпијунажа данас се не своди само на политичку, већ и на пословну, јер је, како каже, информација тренутно најскупља роба.

"БИА више нема монопол над прислушкивањем, иако је, наравно, онима који контролишу БИА лакше да се тиме баве на неки легалан начин. Технички данас свако може да прислушкује", објашњава директор ЦПА.