Прво паре на рачун, па НИС Русима

Тек пошто 400 милиона евра за преузимање 51 одсто акција Нафтне индустрије Србије руски „Гаспромњефт” уплати на рачун државе Србије, имовина српске нафтне компаније почеће да се пребацује на новог власника, потврђено је „Политици” из извора блиских преговарачком тиму.

Имовина НИС-а је и даље на Републичкој дирекцији за имовину и пребацивање ће почети тек пошто Србија буде 100 одсто сигурна да је новац легао на рачун. Предмет куповине, како је предвиђено Међудржавним споразумом, јесте иначе 51 одсто акција које је НИС имао у свом власништву на дан 31. децембар 2007. године, а то је у том часу било – печат и лого фирме.

Исти извор додаје и да су нашим преговарачима Руси пре два дана доставили писмене примедбе на претходно понуђене српске предлоге из којих се види да се „Гаспромњефт” није много одмакао од онога што је „закуцано” Међудржавним споразумом и Протоколом о НИС-у.

Српска страна је издејствовала да монопол на увоз деривата у Србију важи до 2010. а не до 2014. године, како су недавно тражили Руси, а што је „Политика” прошле недеље и објавила. То значи да ће српско тржиште нафте и деривата за две године бити либерализовано. Руси су, открива исти извор, покушали да под изговором да су ову годину изгубили за модернизацију, јер је наша земља отезала с преговорима, продуже монопол до 2011. што је српска страна одбила.

То значи, појашњава извор „Политике”, да уколико желе да буду конкурентни на српском тржишту (на које су одавно упловили и мађарски МОЛ и аустријски ОМВ), Руси морају до јануара 2010. године да достигну европски стандард квалитета горива. Споразумом је предвиђено да модернизација НИС-а траје до 2012. године, до када су Руси у обавези да уложе 500 милиона евра.

Извесно је да ће у пакету с потписивањем купопродајног уговора за НИС, дакле до краја године, бити потписани и основни услови за оснивање заједничке руско-српске фирме, која ће градити гасовод Јужни ток. Фирма би требало да буде основана у првом тромесечју 2009. године, потврђује исти извор.

„Гаспромњефт” је прихватио и да покрије задужења НИС-а до износа од око 315 милиона евра, уместо првобитних 250 милиона, колико су износила током 2007. године. Упитан да ли ће купопродајни уговор садржати и одредбу која предвиђа наплату пенала руском „Гаспромњефту” уколико се не буде придржавао потписаног, наш извор тврди да се то подразумева и да је то начин да Србија заштити себе у целом том послу.

Проблем је, међутим, што се о многим спорним тачкама тек сада преговара, иако је од јануара када је споразум потписан у Москви до ратификације у септембру било довољно времена да се многе ствари из тог документа преобрате у српску корист. Од почетка није јасно по ком су то основу Руси ослобођени плаћања пореза на додату вредност за опрему којом ће градити гасовод, а остало је да се он плаћа, примера ради, на дечју опрему, иако је влада најављивала да ће га укинути.

Такође је пропуштено и време да се озбиљније преговара и о подземном складишту у Банатском Двору, где ће Руси складиштити свој гас, али „Србијагас” неће имати право да тргује тим енергентом. Интересантно је и да у овом часу поједини министри у влади инсистирају на везаној трговини – НИС за Јужни ток, а када је Алексеј Милер пре годину дана дошао у Београд с таквом понудом, исти они су говорили да је то чиста руска уцена!

Бранко Павловић, консултант за приватизацију, каже за „Политику” да држава Србија у трговини с „Гаспромњефтом” може на више начина да се заштити. Један је да инсистира на томе да има контролну функцију у надзорном одбору, као и да, обавезно, има свог члана у управном одбору будуће компаније.

Међутим, најважније је како ће уговором бити дефинисано инвестирање од 500 милиона евра у модернизацију, категоричан је Павловић.

– Кад је реч о инвестицијама, ту увек могу бити предвиђени пенали и то тако што ће им се или наплатити новчана казна, или ће то бити „опомена” да се не шале. Он подсећа на пример руског „Лукоила”, који је пре пет година купио „Беопетрол” и том приликом се обавезао да ће уколико не испуни купопродајни уговор морати да плати 50 одсто вредности инвестиција, што је у том часу износило око 35 милиона евра.

Међутим, и поред прекорачења рока, Агенција за приватизацију је „Лукоилу” опростила тај дуг продуживши им рок за завршетак започетог посла, подсећа Павловић.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

Словенија: „Гаспром” почео да прикупља податке за Јужни ток

Руска компанија „Гаспром” почела је овог месеца у Словенији да проучава техничке аспекте градње гасовода Јужни ток.

Према подацима које објављује лист „Дневник”, студију о томе у Словенији ради италијанско предузеће „Саипем”. Гасовод би требало да буде завршен до 2011. године. Податке за Словенију „Гаспрому” припрема „Геоплин”, чији директор Алојз Стана с тим у вези наглашава да „техничка студија значи да се само сагледавају могућности сарадње, пре свега у оквиру постојећег гасоводног система, а и иначе размењујемо претежно јавно доступне податке”.

Директор „Геоплина” је још нагласио да то не значи да ће његово предузеће у свему и учествовати, али „очекујемо да ће студија показати како у том пројекту ићи даље”.

Бета