Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преминуо Филип Давид

Давид је био есејиста, драмтург, сценариста, дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београд и редовни професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду
Преминуо Филип Давид
принтскрин

Књижевник Филип Давид (1940-2025) преминуо је јутрос саопштило је Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.

Давид је био есејиста, драмтург, сценариста, дугогодишњи уредник Драмског програма Телевизије Београд и редовни професор драматургије на Факултету драмских уметности у Београду, подсетио је Адлигат, чији је Давид био члан и оснивач.

"Давид се са мајком током Другог светског рата скривао подно Фрушке горе, док је већина браће, сестара и рођака његовог оца страдала у логору на Сајмишту и у Јасеновцу", речено је у саопштењу.

Како је наведено, Давид је дипломирао југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Давид је објавио књиге приповедака "Бунар у тамној шуми", "Записи о стварном и нестварном" и "Принц ватре", као и романе "Ходочасници неба и земље", "Сан о љубави и смрти" и "Кућа сећања и заборава", књиге есеја "Фрагменти из мрачних времена", "Јесмо ли чудовишта" и "Светови у хаосу".

Као драматург, косценариста или сценариста Давид је радио на филмовима "Окупација у 26 слика", "Пад Италије", "Вечерња звона", "Ко то тамо пева", "Буре барута", "Посебан третман" и другим.

Давид је био један од оснивача Независних писаца (1989) и Београдског круга (1990) - удружења значајних, независних интелектуалаца, а био је и један од утемељивача независне књижевне асоцијације Форум писаца.

Дела су му превођена на шведски, француски, пољски, мађарски, италијански, албански, есперанто, македонски, слвоеначки, хебрејски, а његове приповетке се налазе у двадесетак антологија.

Прочитајте још:

Вук и јагње су део исте приче

Уметници су повремено глувонеми, али нам одједаред отворе врата ума

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nebojša J
Vrhunski intelektualac i borac za ljudska prava. Malo je ljudi koji su kao on bili inspiracija u borbi za ljudska prava, demokratiju i versku toleranciju. Primetio sam da ga već neko vreme nema u Crkvi Svetog Marka na bogosluženjima u poslednje vreme, iako je bio redovan godinama. Veliki gubitak za sve nas koji smo ga poznavali, neka mu je laka crna zemlja
Jovan
Bio je književnik, strastveni borac protiv srpskog nacionalizma i ljubitelj susednih nacionalizama. O jevrejskom nacionalizmu nije se izjašnjavao.​
Рђосав Z
- највећи српски антисрпски писац.
Niko bitan
Možda ne baš najveći, ali svakako u vrhu. Konkurencija je prilično jaka na tom polju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.