„Харлемовци” добили стратешког партнера

Харлем глобтротерс, најпознатији кошаркашко-забављачки тим свих времена, недавно је са НБА склопио уговор о стратешком партнерству. Најјача кошаркашка лига, чије ће се утакмице у првенству 2008/09 преносити у 215 земаља, са својом огромном маркетиншко-рекламном машинеријом помоћи ће „светским путницима” у глобалној промоцији. Љубитељи игре под обручима моћи ће већ у фебруару 2009, у току „ол стар” викенда у Фениксу, да уживају у првом заједничком пројекту.

Почеци „Харлемоваца” 1927. нису наговештавали да ће се магија из Чикага полако ширити по целој планети деценијама, рушећи постепено све расне и друштвене разлике.

Екипу је тада основао омалени (163 цм) белац Ејб Саперштејн. Он је са још петорицом играча црне боје коже у свом аутомобилу крстарио средњим западом САД са једином визијом да у тешким економским временима преживи. Иако Глобтротерси нису имали никакве везе са њујоршком црначком „општином” Харлем (клуб је први пут гостовао у Харлему тек 1968.), Саперштејн је својој екипи дао тај назив, јер су је чинили искључиво афро-американаци.

Такмичарска кошарка је у САД све до 1950. била је привилегија белаца. Чак Купер, који је те године обукао дрес Бостона био први црнац у НБА. У раним радовима „харлемовци” су се поред забаве и надметали у правом смислу те речи са противницима. У историји су остале записане две победе Харлема 1948. и 1949. против Минеаполис Лејкерса са Џорџом Мајканом, највећом звездом НБА тог доба. Али, од тренутка пробијања баријере везану за боју коже Глобтротерси, у конкуренцији са НБА, више нису имали никакве шансе да обнављају играчки кадар најталентованијим играчима.

За 81 годину Харлем је одиграо више од 20.000 утакмица (само 322 пораза) на шест континената. У 120 држава гледало их је 128.000.000 људи.

Саперштејн (умро 1966.) је поставио касније надограђиван основни принцип да у екипи постоји један водећи шоумен, као и један чаробњак са лоптом који је са њом могао да учини све осим да је поједе. Тако је својевремено Маркинс Хејнс читаву завршну четвртину виртуозно дриблујући успешно чувао „баскетару” пошто су Харлемовци на терену, због личних грешака, имали тројицу наспрам петорице кошаркаша.

Остало је забележено да је у Глобтротерсима 1942. заиграо први белац, да су 1945. потписали уговор са једноруким играчем, да су 1949. играли пред ескимима на Аљасци, да је 1956. у Перуу на четири дана због њих прекинут грађански рат, да су 1967. организовали меч на америчком носачу авиона „Ентерпрајз”, да им се 1985. придружила и прва кошаркашица...

Временом чаролија је прерасла територију САД. У Берлину 1951. на олимпијском стадиону посматрало их је рекордних 75.000 гледалаца. Дубок траг оставили су и у некадашњој Југославији гостујући 1955. у Београду (дошли су поново и 2006. у дворану „Пионир”), Загребу и Љубљани.

„Политика” је 25. јула 1955. писала (и претходних дана наш лист је најављивао спектакл): „Данас пре подне допутоваће авионом из Истамбула црначка кошаркашка екипа Харлем Глобтротерс. Ова у свету чувена екипа извешће свој програм на стадиону ЈНА. Чувени кошаркаши приказаће нам све своје вештине, задивиће нас фантазијом која им помаже да са лоптом раде шта им падне на памет, а приказаће нам и сву лепоту брзе кошарке. Биће то велики догађај за београдску публику. Поред кошаркашке утакмице између Харлема и Хонолулуа одржаће се и занимљив артистички програм који траје два часа. На програму су акробати на моноциклу, жонглер на жици, трио „Фариас” чувени акробати, затим „Ле гамерс” акробати на гуменом столу, затим егзибиција бившег светског првака у стоном тенису Бергмана и Француза Ротхофта, неколико хавајских игара које ће извести „мис Хаваји“, итд. Преостале улазнице за ову приредбу продаваће се на стадиону ЈНА од 17 часова”.

Убрзо потом, великани наше игре под обручима, попут Александра Геца или Срђана Калембера, су на Малом Калемегдану покушавали да „прекопирају” неке од потеза Харлемоваца и „продају” супарницима. Из године у годину, уз обавезно додавање онога што се и није стварно десило, са оца на сина се попут народног предања преносило то што су те вечери пред хиљадама Београђана са лоптом радили мађионичари из Америке.

Од свих кошаркаша у традиционалним црвено-плаво-белим дресовима најдубљи траг у историји баскета оставио је центар Вилт Чембрлен, са Мајклом Џорданом највећи мајстор свих епоха. Његово лепљење гуме за жвакање на горњу ивицу табле и деценијама потом је представљало један од легендарних заштитних знакова Харлемоваца.

О Глобтротерсима су снимани филмови, писане књиге, прављене телевизијске емисије и цртани филмови. Почасни чланови Харлема су и Хенри Кисинџер (постао је то 1976), бивши амерички државни секретар, глумац и забављач Боб Хоуп (1977), сјајни центар Лејкерса Карим Абдул Џабар (1989), глумица Вупи Голдберг (1990), Нелсон Мандела (1996), државник и борац за права црнаца из Јужноафричке републике, атлетичарка Џеки Џојнер Керси (1999), папа Павле II (2000) и политичар и свештеник Џеси Џексон (2001).

У документарном филму „Харлем: тим који је променио свет” из 2005, поред осталих, о кошаркашима без граница, бираним речима је говорио и Барак Обама, недавно изабрани амерички председник.