„Harlemovci” dobili strateškog partnera

Harlem globtroters, najpoznatiji košarkaško-zabavljački tim svih vremena, nedavno je sa NBA sklopio ugovor o strateškom partnerstvu. Najjača košarkaška liga, čije će se utakmice u prvenstvu 2008/09 prenositi u 215 zemalja, sa svojom ogromnom marketinško-reklamnom mašinerijom pomoći će „svetskim putnicima” u globalnoj promociji. Ljubitelji igre pod obručima moći će već u februaru 2009, u toku „ol star” vikenda u Feniksu, da uživaju u prvom zajedničkom projektu.

Počeci „Harlemovaca” 1927. nisu nagoveštavali da će se magija iz Čikaga polako širiti po celoj planeti decenijama, rušeći postepeno sve rasne i društvene razlike.

Ekipu je tada osnovao omaleni (163 cm) belac Ejb Saperštejn. On je sa još petoricom igrača crne boje kože u svom automobilu krstario srednjim zapadom SAD sa jedinom vizijom da u teškim ekonomskim vremenima preživi. Iako Globtrotersi nisu imali nikakve veze sa njujorškom crnačkom „opštinom” Harlem (klub je prvi put gostovao u Harlemu tek 1968.), Saperštejn je svojoj ekipi dao taj naziv, jer su je činili isključivo afro-amerikanaci.

Takmičarska košarka je u SAD sve do 1950. bila je privilegija belaca. Čak Kuper, koji je te godine obukao dres Bostona bio prvi crnac u NBA. U ranim radovima „harlemovci” su se pored zabave i nadmetali u pravom smislu te reči sa protivnicima. U istoriji su ostale zapisane dve pobede Harlema 1948. i 1949. protiv Mineapolis Lejkersa sa Džordžom Majkanom, najvećom zvezdom NBA tog doba. Ali, od trenutka probijanja barijere vezanu za boju kože Globtrotersi, u konkurenciji sa NBA, više nisu imali nikakve šanse da obnavljaju igrački kadar najtalentovanijim igračima.

Za 81 godinu Harlem je odigrao više od 20.000 utakmica (samo 322 poraza) na šest kontinenata. U 120 država gledalo ih je 128.000.000 ljudi.

Saperštejn (umro 1966.) je postavio kasnije nadograđivan osnovni princip da u ekipi postoji jedan vodeći šoumen, kao i jedan čarobnjak sa loptom koji je sa njom mogao da učini sve osim da je pojede. Tako je svojevremeno Markins Hejns čitavu završnu četvrtinu virtuozno driblujući uspešno čuvao „basketaru” pošto su Harlemovci na terenu, zbog ličnih grešaka, imali trojicu naspram petorice košarkaša.

Ostalo je zabeleženo da je u Globtrotersima 1942. zaigrao prvi belac, da su 1945. potpisali ugovor sa jednorukim igračem, da su 1949. igrali pred eskimima na Aljasci, da je 1956. u Peruu na četiri dana zbog njih prekinut građanski rat, da su 1967. organizovali meč na američkom nosaču aviona „Enterprajz”, da im se 1985. pridružila i prva košarkašica...

Vremenom čarolija je prerasla teritoriju SAD. U Berlinu 1951. na olimpijskom stadionu posmatralo ih je rekordnih 75.000 gledalaca. Dubok trag ostavili su i u nekadašnjoj Jugoslaviji gostujući 1955. u Beogradu (došli su ponovo i 2006. u dvoranu „Pionir”), Zagrebu i Ljubljani.

„Politika” je 25. jula 1955. pisala (i prethodnih dana naš list je najavljivao spektakl): „Danas pre podne doputovaće avionom iz Istambula crnačka košarkaška ekipa Harlem Globtroters. Ova u svetu čuvena ekipa izvešće svoj program na stadionu JNA. Čuveni košarkaši prikazaće nam sve svoje veštine, zadiviće nas fantazijom koja im pomaže da sa loptom rade šta im padne na pamet, a prikazaće nam i svu lepotu brze košarke. Biće to veliki događaj za beogradsku publiku. Pored košarkaške utakmice između Harlema i Honolulua održaće se i zanimljiv artistički program koji traje dva časa. Na programu su akrobati na monociklu, žongler na žici, trio „Farias” čuveni akrobati, zatim „Le gamers” akrobati na gumenom stolu, zatim egzibicija bivšeg svetskog prvaka u stonom tenisu Bergmana i Francuza Rothofta, nekoliko havajskih igara koje će izvesti „mis Havaji“, itd. Preostale ulaznice za ovu priredbu prodavaće se na stadionu JNA od 17 časova”.

Ubrzo potom, velikani naše igre pod obručima, poput Aleksandra Geca ili Srđana Kalembera, su na Malom Kalemegdanu pokušavali da „prekopiraju” neke od poteza Harlemovaca i „prodaju” suparnicima. Iz godine u godinu, uz obavezno dodavanje onoga što se i nije stvarno desilo, sa oca na sina se poput narodnog predanja prenosilo to što su te večeri pred hiljadama Beograđana sa loptom radili mađioničari iz Amerike.

Od svih košarkaša u tradicionalnim crveno-plavo-belim dresovima najdublji trag u istoriji basketa ostavio je centar Vilt Čembrlen, sa Majklom Džordanom najveći majstor svih epoha. Njegovo lepljenje gume za žvakanje na gornju ivicu table i decenijama potom je predstavljalo jedan od legendarnih zaštitnih znakova Harlemovaca.

O Globtrotersima su snimani filmovi, pisane knjige, pravljene televizijske emisije i crtani filmovi. Počasni članovi Harlema su i Henri Kisindžer (postao je to 1976), bivši američki državni sekretar, glumac i zabavljač Bob Houp (1977), sjajni centar Lejkersa Karim Abdul Džabar (1989), glumica Vupi Goldberg (1990), Nelson Mandela (1996), državnik i borac za prava crnaca iz Južnoafričke republike, atletičarka Džeki Džojner Kersi (1999), papa Pavle II (2000) i političar i sveštenik Džesi Džekson (2001).

U dokumentarnom filmu „Harlem: tim koji je promenio svet” iz 2005, pored ostalih, o košarkašima bez granica, biranim rečima je govorio i Barak Obama, nedavno izabrani američki predsednik.