У новој влади 30 министара

Кандидат за председника Владе Републике Србије Ђуро Мацут доставио је јуче Народној скупштини Србије предлог за састав Владе Србије с биографијама предложених чланова владе. Председница Скупштине Србије Ана Брнабић сазвала је јуче седницу о избору владе за данас, а на дневном реду је једна тачка – избор владе и полагање заклетве њеног председника и чланова. Пред новом владом биће задатак да обнови дијалог у друштву, стабилизује Србију и врати је на пут економског напретка.

За првог потпредседника владе и министра финансија Мацут је предложио Синишу Малог, за потпредседника владе и министра унутрашњих послова предложен је Ивица Дачић, а за потпредседника владе и министра привреде Адријана Месаровић. За министра пољопривреде, шумарства и водопривреде предложен је Драган Гламочић, за министра заштите животне средине Сара Павков, за министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић, за министра рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић. За министра унутрашње и спољне трговине предложена је Јагода Лазаревић, за министра правде Ненад Вујић, за министра државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић, а за министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша. За министра одбране предложен је Братислав Гашић, за министра спољних послова Марко Ђурић, а за министра за европске интеграције Немања Старовић.

За министра просвете предложен је Дејан Вук Станковић, за министра здравља Златибор Лончар, а за министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски. За министра за бригу о породици и демографију предложена је Јелена Жарић Ковачевић, за министра спорта Зоран Гајић, за министра културе Никола Селаковић, а за министра за бригу о селу Милан Кркобабић. За министра науке, технолошког развоја и иновација предложен је академик Бела Балинт, за министра туризма и омладине Хусеин Мемић, а за министра информисања и телекомуникација Борис Братина, док је за министра за јавна улагања предложен Дарко Глишић. За министре без портфеља предложени су Новица Тончев, Ђорђе Милићевић, Усаме Зукорлић, Ненад Поповић и Татјана Мацура, пренео је Танјуг.

Предложена нова Влада Србије, за коју се наглашава да ће бити и влада континуитета, имаће као и до сада 31 члана, а у односу на кабинет који је предводио Милош Вучевић трећина ће бити нови министри. То су Драган Гламочић за пољопривреду, шумарство и водопривреду, Сара Павков за заштиту животне средине, Александра Софронијевић за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру, Јагода Лазаревић за унутрашњу и спољну трговину, Ненад Вујић на месту министра правде, Снежана Пауновић за државну управу и локалну самоуправу, Демо Бериша за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Дејан Вук Станковић на месту министра просвете, Бела Балинт на месту министра науке, технолошког развоја и иновација и Борис Братина на месту министра информисања и телекомуникација. Влада ће имати пет министара без портфеља.

Мандатар за састав нове владе др Ђуро Мацут је професор на Медицинском факултету и начелник одељења за туморе ендокриног система и наследне канцерске синдроме на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма УКЦ Србије. Мацут је рођен у Београду, где је дипломирао на Медицинском факултету, на којем је завршио специјализацију из интерне медицине, ужу специјализацију из ендокринологије и одбранио докторску дисертацију. Завршио је специјализацију из репродуктивне медицине у организацији Универзитета у Женеви и Светске здравствене организације. Гостујући је професор на Медицинском факултету Универзитета у Атини и Универзитета у Скопљу.

Уже истраживачко поље му је метаболичка и репродуктивна ендокринологија, посебно синдром полицистичних јајника и инсулинска резистенција и међународни је експерт у овим областима. Усавршавао се на универзитетима у Болоњи, Женеви, Упсали и Оксфорду. Аутор је или коаутор више од 140 оригиналних научних радова објављених у водећим међународним часописима и уредних међународних монографија из области репродуктивне ендокринологије објављених у издању швајцарских издавачких кућа „Cargare Frontiers”. На Медицинском факултету у Београду од 2019. године је редовни професор на предмету интерна медицина и држи наставу на српском и енглеском језику.

За министарку државне управе и локалне самоуправе предложена је Снежана Пауновић, која је у претходном сазиву скупштине обављала функцију потпредседнице парламента. Снежана Пауновић рођена је 20. марта 1975. године у Пећи, дипломирала је економију, а у досадашњој каријери била је народна посланица у четири сазива – први пут је изабрана 2012, затим 2016, 2020. и 2022. године. У периоду од 2006. до 2013. обављала је дужност координатора за општине Ђаковица и Дечане, а од 2014. године налази се на месту в. д. директора Апотекарске установе Пећ. Једна је од оснивача Женске парламентарне мреже и активна чланица овог скупштинског форума, а била је чланица више парламентарних делегација на међународним конференцијама и форумима. Поред тога, била је чланица и председница више управних и надзорних одбора, укључујући Агенцију за развој малих и средњих предузећа, „YUQS”, Аеродром „Никола Тесла” и Државну лутрију Србије.

Председник Матице Албанаца у Србији Демо Бериша предложен је за министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Рођен је 1963. године, а средњу војну школу завршио је у Сарајеву и војну специјализацију у Панчеву, док је у Новом Саду дипломирао економију. Службу у Војсци Југославије започео је 1982, током службовања је више пута награђиван и одликован, а пензионисан је 2005. године. Након завршетка војне каријере окренуо се приватном сектору, од 2014. године води Матицу Албанаца, а од 2023. је запослен у Министарству за људска и мањинска права као посебни саветник министра. Бериша је члан Иницијативног одбора за оснивање свенародног покрета, који је иницирао председник Србије Александар Вучић.

Професор Факултета за образовање учитеља и васпитача Дејан Вук Станковић предложен је за функцију министра просвете у новој Влади Србије. Рођен је 22. јануара 1973. у Београду, где је завршио основно и средње образовање, а потом дипломирао филозофију на Филозофском факултету с просечном оценом 9,25. Постдипломске и докторске студије завршио је из области етике и филозофије права, с посебним фокусом на савремене филозофске правце и мислиоце попут Хусерла, Харта и Финиса. Универзитетску каријеру започео је као сарадник у настави на Учитељском факултету у Београду, где предаје предмет Филозофија са етиком, као и курсеве Увод у демократију и грађанско васпитање и Филозофија образовања. Ванредни професор постао је 2017. Аутор је и коаутор бројних научних радова и монографија, међу којима се издвајају „Морал и право: филозофија Херберта Адолфа Харта” и „Морални аргумент у прилог праву”. Поред академског рада, Станковић је активан и у јавном животу као политички аналитичар.

Хематолог Бела Балинт предложен је за новог министра науке, технолошког развоја и иновација у Влади Србије, на месту које је у претходном мандату обављала Јелена Беговић. Балинт је истакнути српски хематолог и редовни члан Српске академије наука и уметности од 2021. године. Рођен је 1952. у Остојићеву, а каријеру је градио на Војномедицинској академији (ВМА) и Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду, док је специјализацију из трансфузиологије завршио 1983, а супспецијализацију из хематологије 2007. године. Тренутно је начелник Института за трансфузиологију и хемобиологију ВМА, професор емеритус Медицинског факултета ВМА и професор по позиву на више медицинских факултета у земљи и иностранству. Добитник је бројних признања, међу којима и Сретењског ордена првог степена, који му је додељен 2024. године.

За министара пољопривреде, шумарства и водопривреде предложен је проф. Драган Гламочић. Рођен је у Футогу 4. октобра 1968. године. Докторирао је 1999, а од 2009. године је редовни професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду. Објавио је више од 200 научних радова националног и међународног значаја. Аутор је и коаутор три књиге, једног уџбеника и монографије, пет скрипти, два програмска компјутерска система, од којих је један на светском нивоу. Изводи наставу на свим нивоима и студија на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Ментор је више докторских дисертација, магистарских, мастер и дипломских радова. Члан је више стручних европских и светских удружења. Тренутно ради на месту саветника председника Републике Србије за пољопривреду и аграрну политику, а обављао је и низ важних функција: министар за пољопривреду, водопривреду и шумарство у Влади Републике Србије, саветник председника Владе Републике Србије за пољопривреду, као и посебни саветник министра за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Био је и председник или члан у саветима, управним или надзорним одборима, више значајних институција. Поред матерњег српског језика, говори и енглески језик. Ожењен је и отац троје деце.

За министра правде предложен је Ненад Вујић. Рођен је 26. октобра 1966. године у Лозници. Завршио је Основну школу „Јован Цвијић” у Лозници и средњу Правно-економску „Марко Радуловић” у Лозници. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, где је стекао звање дипломирани правник. Има положен правосудни испит. Говори енглески језик. Од 2010. године је директор Правосудне академије. Од 2013. године био је члан, а од децембра 2017. до децембра 2019. председник Комисије за реформу правосуђа. Од маја 2021. године координатор је Кластера 1 у приступним преговорима с Европском унијом. Члан је радне групе за израду закона о Правосудној академији од августа 2024. године. Од септембра 2005. до децембра 2009. године био је директор Правосудног центра за обуку у Београду (претеча Правосудне академије). Од октобра 1999. до априла 2000. радио је као правни саветник у Фонду за хуманитарно право.

Пружао је правну помоћ избеглицама, расељеним лицима, водио прикупљање података и писао извештаје о нестанку и киднаповању Срба на Косову и Метохији. Био је задужен и за извештавање о стању права етничких мањина. Године 1997. и 1998. радио је као правни саветник у Југословенском комитету правника за људска права у Београду, од 1994. до децембра 1997. године радио је у Центру за демократску транзицију. Вујић је специјалиста за људска и мањинска права, права избеглица и расељених лица, радних и синдикалних права, као и за заштиту људских права према Европској конвенцији и стандарду УН. Добитник је Годишње награде за 2018. годину Српског удружења за кривично право.

За министарку заштите животне средине предложена је Сара Павков. Рођена је 1992. у Новом Саду. Дипломирала је на департману за биологију и екологију на Природно-математичком факултету у Новом Саду, где је тренутно докторанд и истраживач приправник. Од 2022. године обављала је функцију државног секретара у Министарству за заштиту животне средине Републике Србије. На ову позицију именована је са места шефа кабинета и посебног саветника за заштиту животне средине у истом министарству, на које је постављена у јуну 2021, односно у новембру 2020. За 2020/2021. изабрана је за потпредседницу ЦОП 2026 – Конференција Уједињених нација, највећег светског самита посвећеног климатским променама. За успех који је остварила током студија више пута је награђивана, између осталог и стипендијом Фонда за младе таленте „Доситеја” за школску 2014/2015. годину.

Поред студија, које је завршила са просечном оценом 9,74, док је на мастер студијама остварила просечну оцену 10, паралелно се образовала и кроз похађање семинара и едукација на тему екологије, од којих је више од половине имало међународни карактер. Од 2013. до 2020. године била је координатор више од 20 различитих пројеката цивилног друштва у области заштите животне средине. Аутор и коаутор је 11 научних и стручних радова из области заштите животне средине. Додељена јој је повеља за најистакнутијег ђака генерације опште-спортског смера Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду школске 2010/2011. У Српској напредној странци је од 2012. године. Члан је Председништва СНС-а од новембра 2021. године. Говори енглески и служи се немачким језиком.

За министарку грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре предложена је Александра Софронијевић. Рођена је 1961. године у Београду. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду. Има положен правосудни испит. Од 2014. године до данас је, у континуитету, државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Од 2012. до 2014. године била је помоћник министра грађевинарства и урбанизма, одговорна за рад Сектора који се бави издавањем грађевинских и употребних дозвола, лиценцама из области грађевинарства, енергетском ефикасношћу у зградарству, грађевинским земљиштем, управно-правним надзором из области грађевинарства и државног премера и катастра. У периоду од 2004. до 2012. године била је помоћник министра у Министарству за капиталне инвестиције, Министарству инфраструктуре, Министарству заштите животне средине, рударства, просторног планирања и урбанизма. Од 1987. до 2004. у градској општини Савски венац обављала је дужности саветника, помоћника начелника и начелника за имовинско-правне, грађевинске и комунално-стамбене послове. Претходно је две године радила као адвокатски приправник у области грађанског и кривичног права. Добитник је признања „Наледа” за 2023. годину за унапређење услова за инвестиције и градњу. Удата је и мајка једног детета.

За министарку унутрашње и спољне трговине предложена је Јагода Лазаревић. Рођена је 1969. године у Београду, где је завршила Осму београдску гимназију. Образовање наставља на Студијама пословне економије и финансија на Вебстер веб-универзитету у Женеви и Бечу. Као студент генерације, дипломирала је 1991. у звању бечелор оф артс, а на основу нострификације Економског факултета у Београду из 1996. године признато јој је звање дипломираног економисте. Од 1993. до 2008. године радила је у породичној фирми. Од 2008. до 2012. године радила је у Сектору за билатералну економску сарадњу Министарства економије и регионалног развоја, а потом од 2012. године у Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација на пословима билатералне економске сарадње с Немачком, Аустријом. Швајцарском, Француском, САД, Канадом, Великом Британијом. Од јуна 2013. године до априла 2014. године била је посебни саветник за економске односе с иностранством потпредседника владе и министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, а од априла 2014. године до октобра 2020. године посебни саветник за економске односе с иностранством потпредседника владе и министра трговине, туризма и телекомуникација.

Од октобра до новембра 2020. године радила је као шеф Одсека за Европу и прекоокеанске развијене земље у Сектору за билатералну економску сарадњу Министарства трговине, туризма и телекомуникација у звању вишег саветника. Децембра 2020. године именована је за в. д. помоћника министра трговине, туризма и телекомуникација за билатералну економску сарадњу. Од новембра 2021. запослена је у Министарству спољних послова, Сектору за економску дипломатију, као заменик помоћника министра спољних послова за економску дипломатију у звању министра саветника. Одлуком Владе РС постављена је за в. д. помоћника министра спољних послова за економску дипломатију, почев од 11. јуна 2022. године. Од 2023. године има звање амбасадора.

Од септембра 2018. до фебруара 2021. године била је генерални комесар Републике Србије на Светској изложби Експо 2020. Дубаи. Водила је преговоре о закључењу споразума о слободној трговини Србије с Турском (2017), Евроазијском економском унијом (2019) и Великом Британијом (2020/21), била је копредседавајућа Мешовитог комитета Србија-Турска за спровођење ССТ Србија-Турска и Заједничког експертског комитета за економску сарадњу с Аустријом. Редовни је предавач на Дипломатској академији Министарства спољних послова. Говори енглески, француски и италијански и активно се служи немачким језиком.

За министра информисања предложен је Борис Братина. Рођен је у Београду 25. августа 1960. Ванредни је професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, на којем ради од 2002. године. Био је апсолвент Електротехничког факултета у Београду, на смеру за Техничку физику и Одсеку за нуклеарну технику, пре него што је почео да се бави филозофијом. Од избора у звање доцента предаје Савремену филозофију и онтологију. Био је члан Савета факултета, уредник студентског часописа „Филстуд” и повереник је Српског филозофског друштва за Косово и Метохију.

Синиша Мали наставља да обавља функцију министра финансија, на којој је од маја 2018. године. Рођен је 1972. године у Београду, а дипломирао је и магистрирао на Економском факултету Универзитета у Београду. Како се наводи у биографији на сајту Министарства финансија, магистрирао је и на Вашингтон јуниверсити у Сент Луису. Био је градоначелник Београда од априла 2014. до маја 2018. године. Претходно је обављао функцију председника Привременог органа града Београда. Пре него што је постао градоначелник, био је специјални саветник за привреду и финансије у влади тадашњег премијера Александра Вучића. Од 2001. до 2003. радио је као помоћник у Министарству за привреду и приватизацију и као директор Центра за тендерску приватизацију у Агенцији за приватизацију. Током каријере радио је и као финансијски саветник у приватном сектору.

Ивица Дачић наставља да води Министарство унутрашњих послова. Дачић је 2012. године био председник владе, а претходно је од 2008. обављао функцију министра унутрашњих послова. Након избора 2014. изабран је за првог потпредседника владе и министра спољних послова и на тој функцији остао је до 2020. године, када је преузео функцију председника Народне скупштине. Од 2006. је председник Социјалистичке партије Србије. Дипломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 1989. године на одсеку новинарство.

Братислав Гашић наставља да води ресор одбране, а у претпрошлој влади је обављао функцију министра унутрашњих послова. Рођен је 1967. године у Крушевцу, а дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Нишу. За градоначелника Крушевца изабран је у јуну 2012. године. Функцију министра одбране обављао је од 2014. до 2016. године, када је Народна скупштина изгласала његову смену. За директора Безбедносно-информативне агенције изабран је 2017. године, а ту функцију обављао је до 2022.

Министар спољних послова и даље ће бити Марко Ђурић, који је раније био амбасадор Србије у Вашингтону. Од јуна 2012. до маја 2014. године био је саветник председника Србије за спољну политику, а у мају 2014. Влада Србије га је именовала за директора Канцеларије за Косово и Метохију. Завршио је Правни факултет.

Дубравка Ђедовић Хандановић остала је на месту министра рударства и енергетике. Рођена је 1978. године у Београду. Дипломирала је банкарство и финансије на Економском факултету у Београду, а магистрирала финансије и менаџмент на Универзитету у Милану и УЦЛА Андерсон школи менаџмента у Лос Анђелесу. На позицију министра енергетике и рударства дошла је с места члана Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке, где је била задужена за корпоративно и инвестиционо банкарство. Знатан део каријере, од 2016. до 2021. године, провела је на позицији директорке Регионалног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за западни Балкан, највеће мултилатералне финансијске институције на свету и једног од највећих кредитора земаља западног Балкана.

Татјана Мацура је остала министарка без портфеља. Рођена је 1981. године. Политичку каријеру започела је у покрету Доста је било. Председница је удружења „Маме су закон” и предузетница. Била је народна посланица од 2016. до 2020. године.

Адријана Месаровић остаће на месту министарке привреде и обављаће функцију потпредседнице владе. Рођена је у Новом Саду 1981. године и мастер је економије. Била је помоћник градоначелника Новог Сада од 2018. године и председница Тима за инвестиције града Новог Сада. Каријеру је започела у банкарском сектору 2008. године у Дирекцији за пословне аранжмане у Сектору за корпоративно банкарство. Била је вишегодишњи самостални стручни сарадник у Одељењу за велика предузећа у Сектору за рад са привредом, којим је касније и руководила. Сарађивала је с Народном банком Србије, ресорним министарствима и има вишегодишње искуство у раду на финансијској консолидацији привредних друштава.

Јелена Жарић Ковачевић биће министарка за бригу о породици и демографију, а у претходној влади обављала је функцију министра за државну управу и локалну самоуправу. Рођена је 1981. године у Нишу, дипломирала је на нишком Правном факултету, на којем је стекла и звање мастер правних наука. Била је народна посланица у три мандата. Била је адвокат до 2012, када је постављена за заменицу секретара Скупштине града Ниша, а радила је и као одборник нишке општине Црквени крст. Члан је Главног одбора СНС-а, а крајем 2021. изабрана је за чланицу Председништва.

Милица Ђурђевић Стаменковски биће нова министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а у претходној влади обављала је функцију министра за бригу о породици и демографију. Рођена је 1991. године. На Факултету политичких наука Универзитета у Београду стекла је звање дипломираног политиколога, а суоснивач је српске странке Заветници. Један је од аутора „Платформе за обнову суверенитета” на Косову и Метохији, организовала је и политичке скупове за очување Косова и Метохије у саставу Србије, а 2022. године била је председнички кандидат на изборима.

Досадашњи министар за рад, борачка и социјална питања Немања Старовић предложен је за министра за европске интеграције. Раније је радио у министарствима спољних послова и одбране, а пре тога и у Канцеларији за Косово и Метохију. Старовић је рођен 1982. године у Новом Саду. Урадио је мастер на одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Завршио је и Дипломатску академију МСП-а. Био је и помоћник градоначелника Новог Сада и члан Градског већа за урбанизам и заштиту животне средине.

Министар за јавна улагања и даље ће бити Дарко Глишић. Рођен је 1973. године у Убу. Завршио је Вишу грађевинско-геодетску школу у Београду, где је стекао звање инжењера геодезије. У СРС се учланио 1997. године и одмах је изабран за потпредседника окружног одбора за Колубарски округ, а 2000. године за председника одбора. За председника општине Уб први пут је изабран након избора 2012. године, други пут 2016, а трећи пут 2020. године. Један је од оснивача Српске напредне странке. Два пута је био посланик у Народној скупштини, а за председника Извршног одбора СНС-а изабран је 2016.

Никола Селаковић и даље ће бити министар културе, а у претпрошлој влади обављао је функцију министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања. Обављао је дужност министра правде и државне управе од 2012. до 2014. године, а потом министра правде од 2014. до 2016. године. Одлуком председника републике 2017. године постављен је на функцију генералног секретара председника републике, коју је обављао до 2020. године. Након тога је до 2022. године био министар спољних послова. На Правном факултету Универзитета у Београду завршио је основне и мастер студије.

Златибор Лончар, као и у претходној влади, биће министар здравља, а ту функцију је обављао и од 2014. до 2022. године. Завршио је Медицински факултет у Београду 1997. године. У Лондону, у болници „Хамерсмит”, завршио је специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије. Завршио је специјализацију из опште хирургије 2003. године, а 2009. уписао докторске студије. Током 2011. завршио је и специјалистички курс из трансплантационе хирургије јетре у Кингс колеџу у Лондону. Пре доласка на чело Ургентног центра био је начелник Интензивне неге на одељењу Хирургије и Клинике за ургентну хирургију. Од 2010. године био је начелник Интензивне неге Ургентног центра, а од августа 2012. био је на функцијама директора Ургентног центра и помоћника директора Клиничког центра Србије за медицинска питања. Члан је Председништва Српске напредне странке од 2014. године.

Хусеин Мемић остаје на функцији министра туризма и омладине, коју обавља од 2022. године. Рођен је 1983. у Новом Пазару. Дипломирао је на Факултету за физичку културу, а завршио је мастер студије из туризма и угоститељства. Од 2012. године обављао је функцију директора Културног центра Новог Пазара. Члан је и потпредседник Санџачке демократске партије.

Зоран Гајић остаје на функцији министра спорта, коју обавља од 2022. године. Раније је био председник Одбојкашког савеза Србије од 2016. године, као и тренер у више клубова и репрезентација. Рођен је 1958. у Панчеву. Магистар је одбојке и едукатор одбојкашких тренера.

Милан Кркобабић остаје на функцији министра за бригу о селу, коју обавља од 2020. године. Рођен је 1952. у Качареву, а дипломирао је на Економском факултету у Београду. У периоду од 2008. до 2012. године обављао је функцију заменика градоначелника Београда. У септембру 2012. именован је на функцију генералног директора Јавног предузећа „Пошта Србије”, коју је обављао до августа 2016. године. Од августа 2016. до октобра 2020. године обављао је функцију министра без портфеља у Влади Србије задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа. Један је од оснивача и председник Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС).

Новица Тончев и даље ће обављати функцију министра без портфеља. Од 2008. до 2014. године био је председник општине Сурдулица, а од 2014. до 2020. године председник Скупштине општине Сурдулица. У више наврата биран је за народног посланика. Члан је Главног одбора Социјалистичке партије Србије од 2010, а за потпредседника партије изабран је 2017. године. Дипломирао је на Грађевинском факултету у Нишу.

Ђорђе Милићевић и даље ће обављати функцију министра без портфеља. Биран за народног посланика у свим сазивима Народне скупштине од 2008. године. Од 2016. до 2020. био је на функцији потпредседника Народне скупштине. У четири мандата биран је за одборника Скупштине града Ваљева, а 2004. обављао је функцију потпредседника Скупштине општине Ваљево. По занимању је дипломирани економиста. У Социјалистичкој партији Србије од 1996. године, а од 2002. до 2021. обављао је функцију председника Градског одбора Ваљево.

Ненад Поповић и даље ће обављати функцију министра без портфеља. Функцију министра за иновације и технолошки развој обављао је од 2017. до 2022. године. Био је народни посланик у два мандата, а 2012. је изабран за потпредседника скупштине. Обављао је функцију потпредседника Координационог центра Србије за Косово и Метохију од 28. јуна 2006. године до 15. маја 2007. године. Од 20. фебруара 2006. године је на челу Економског тима за Косово и Метохију и југ Србије. Током 2006. године постављен је на функцију потпредседника Координационог тела Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, а 7. септембра 2007. године именован је за заменика председника овог владиног тела. Политичку каријеру започео је у Демократској странци Србије, а по напуштању те странке 2014. године оснива Српску народну партију, на чијем је челу и сада.

Усаме Зукорлић и даље ће обављати функцију министра без портфеља. Рођен је 1992. године у граду Константини у Алжиру. На Интернационалном универзитету у Новом Пазару дипломирао је право, а затим је дипломирао педагогију и комуникологију на Факултету за исламске студије. У том периоду обављао је функцију заменика директора Санџак телевизије. После избора 2022. године изабран је за потпредседника Народне скупштине Србије, као и члана парламентарног Одбора за спољне послове, стабилизацију и придруживање. Обављао је и функцију председника Групе пријатељства са Саудијском Арабијом.

Сара Павков водила Велики климатски самит, поздравила српског председника

Велики климатски самит у Глазгову у новембру 2021. године водила је Новосађанка Сара Павков, предложена за министарку заштите животне средине. Тада председавајућа климатског самита одушевила је председника Србије Александра Вучића када га је на посебан начин поздравила у Глазгову. Наиме, пред Вучићево обраћање рекла је: „Велико ми је задовољство да пожелим добродошлицу свом председнику.” После говора, Вучић јој се захвалио, рекавши да је то нормалан начин да промовишете своју земљу.