Роми чине два процента становништва Србије

У нашој земљи живи 131.935 Рома, који чине два процента од укупног броја становника Србије. Резултати последњег Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. године говоре да је више од две трећине Рома сконцентрисано у јужној и источној Србији и Војводини. У региону Београда пописана је готово петина Рома у нашој земљи, док је у Шумадији и западној Србији евидентирано 13 процената од њиховог укупног броја у нашој земљи, говоре подаци из управо објављене публикације „Роми у пописима становништва Србије – између статистике и демографске стварности”, чији је аутор др Александар Кнежевић, професор на Географском факултету у Београду.

„Регионално посматрано, највећи број Рома (50.671) живи у региону јужне и источне Србије, при чему је у три области – Пчињској (10.877), Јабланичкој (10.542) и Нишавској (9.760) сконцентрисан највећи број у свих девет области овог региона. Посматрано по општинама и градовима, Роми су најзаступљенији у градовима Лесковац (6.700), Ниш (5.803) и Пожаревац (4.045), у општини Бујановац (3.532), као и у градовима Врање (2.664), Пирот (2.422) и Смедерево (2.317). Њихов просторни размештај у региону Војводине карактерише концентрација у две области – Јужнобачкој (9.989) и Јужнобанатској (8.421), у којима је пописано 45 одсто укупног броја Рома у свих седам области овог региона”, навео је Кнежевић.

Посматрано по општинама и градовима, указује он, највећа заступљеност Рома у Војводини је у Суботици (3.432), Новом Саду (3.321), Зрењанину (2.721), Панчеву (2.124), Вршцу (1.703), Кикинди (1.620), Ковину (1.493), Руми (1.376), Сремској Митровици (1.328) и Старој Пазови (1.253).

„Најнижи удео у укупном броју Рома у нашој земљи регистрован је у региону Шумадије и западне Србије, а подаци говоре да их је највише у четири области – Мачванској (3.489), Колубарској (3.288), Расинској (2.725) и Поморавској (2.401). Према резултатима последњег пописа становништва, у овом региону Роми су најбројнији у Крушевцу (2.063), Крагујевцу (1.444), Шапцу (1.296) и Ваљеву (1.257), док је у осталим општинама и градовима њихов број испод хиљаду становника. У главном граду Србије, Рома је највише у градским насељима Београда, а у шест градских општина Београда пописано је укупно 4.024 Рома – на Врачару их је 108, на Звездари 1.590, на Новом Београду 1.598, Раковици 514, Савском венцу 138 и Старом граду 76”, навео је Кнежевић.

Он истиче да је у односу на 2011. годину забележен популациони пад који треба посматрати из различитих углова – природног прираштаја, који је код Рома још увек позитиван, из угла миграционе компоненте, чији је статистички исказ тешко потврдити на директан начин, али и из угла који је својствен за ромску популацију, а односи се на променљивост исказа о националној припадности у пописима становништва. Наиме, подаци говоре да је између два пописа становништва број Рома пао за 15.668 становника, а витална статистика истовремено бележи позитиван природни прираштај од почетка 2012. до краја 2022. године. То значи да је у периоду између два последња пописа становништва чак 36.865 Рома, односно готово четвртина припадника ове националне мањине „нестала” из Србије по основу исељавања, односно емигрирања у иностранство.

Кнежевић, који се више од деценије бави демографским истраживањима ромске популације, истиче да припаднике ове националне мањине карактеришу високе вредности наталитета и природног прираштаја, ниска просечна старост и старост мајке при рођењу првог детета, висока подударност између очекиваног и оствареног броја деце, значајно учешће у репродукцији младих жена из оптималног фертилног контингента и високе вредности стопе укупног фертилитета. Према резулатима пописа 2022. највише вредности стопа наталитета и природног прираштаја забележене су у београдском региону, најниже у региону Војводине, а просечан број деце које имају Ромкиње износио је 2,22, што представља пад броја деце у односу на претходне пописе становништва – овај пад евидентиран је у свим регионима, а највише у београдском.

„Резултати последњег пописа становништва говоре да чак 45 одсто од укупног броја Рома у Србији никада није ступио у брак, а подаци о образовном профилу ове популације сведоче да је удео припадника ове националне мањине без завршене основне школе већи од трећине – чак 13,3 одсто Рома нема никакво образовање. Четвртина има непотпуно основно образовање, 43 одсто завршену основну школу, 18 одсто средњу школу, 0,4 одсто више образовање, а 0,8 одсто високо образовање. Према већини показатеља, образовање Рома представља зачарани круг цивилизацијских норми и економске немоћи ове етничке заједнице, из чега произилази образовна структура ромске популације као статистички показатељ њихове образовне инфериорности у односу на остало становништво Србије”, образлаже Кнежевић.

Више од половине хришћанске вероисповести

Према резултатима последњег пописа становништва, више од половине Рома у нашој земљи је незапослено, при чему је удео незапослених жена приметно виши и износи 58 одсто, док је удео незапослених мушкараца износио 48 процената. Подаци о вероисповести говоре да је 57 одсто Рома хришћанске, четвртина исламске вероисповести, док се по три процента Рома изјашњава као католици и протестанти. Роми хришћанске вероисповести најзаступљенији су у Војводини и у јужној и источној Србији, док су најмање заступљени у Београду. Највећа концентрација католичких и православних Рома у Србији забележена је у Војводини, док је 90 одсто Рома протестантске вероисповести сконцентрисано у јужној и источној Србији. Према резултатима пописа из 2022. године око три четвртине Рома исламске вероисповести пописано је у београдском региону и у јужној и источној Србији, а њихов најнижи удео је забележен у региону Шумадије и западној Србији. Међу Ромима чији је матерњи језик ромски, најзаступљенији су припадници православне, исламске и протестантске вероисповести. Код Рома православне вероисповести најзаступљенији је српски матерњи језик, док је код Рома исламске вероисповести најзаступљенији ромски матерњи језик.