Петров: Ректорова изјава након саслушања крајње проблематична

Професор Правног факултета Универзитета у Београду Владан Петров изјавио је данас, коментаришући кривичну пријаву групе студената против ректора Универзитета Владана Ђокића због наводне злоупотребе службеног положаја, да би се она у нормалним околностима окарактерисала као потпуно регуларно поступање надлежних органа и истакао да је Ђокићева изјава након саслушања била крајње проблематична, јер је говорио о одговорности целе академске заједнице уместо о сопственој.

"Али пошто је то тако медијски пропраћено, па чак и физички на терену тако што су дошли грађани да пруже подршку ректору, онда је по мени читав тај догађај добио једну популарност, која се сад може тумачити с једне стране као претња ректору, а с друге стране као нешто што је практично већ доказ да је он кривично-правно одговоран. И једно и друго је по мени погрешно", рекао је Петров за Тан‌југ.

Према његовим речима, не треба придавати превише пажње том догађају.

"Његова (ректорова) изјава пред медијима и пред том групом грађана је крајње проблематична. Он говори о некаквој одговорности целе академске заједнице, а не о његовој сопственој. Свака потенцијална или стварна кривично-правна одговорност је увек одговорност појединца", истакао је Петров.

Говорећи о проширеном ректорском колегијуму који је позвао на интензивирање разговора између представника универзитета и студента како се не би изгубила година, Петров истиче да је то требало учинити много раније.

"Сваки факултет мора на један индивидуалан начин да приступи томе. Било је логично да на самом почетку декани разговарају са свим професорима, а затим са студентима, пре свега са овима у пленуму, не зато што су они важнији од ових који нису у пленуму, него зато што они организују блокаде. Да будем конкретан, ја бих позвао пре свега редовне професоре, јер они сносе највећу одговорност и немају чега да се плаше, јер су егзистенцијално ситуирани. Друго, позвао бих представнике студента у пленуму и званичне, легалне и легитимне студенте представнике. Не бих искључио ни трећу категорију, а то је такозвана тиха већина", рекао је Петров.

Они би, како додаје, сели за исти сто и разговарали.

"Ја бих као декан изнео са којим финансијским и организационим проблемима се суочава факултет због блокада, а онда бих желео да чујем и њихово мишљење. Проблем је што је то требало учинити скоро на самом почетку. Ректорова одговорност је у томе што је он одлучио да се у овој комплексној ситуацији оглашава преко проширеног ректорског колегијума и саопштења, а дијалога на терену није било", рекао је Петров.

На питање о дужностима ректора, Петров каже да је он, као први човек универзитета, одговоран за његово руковођење и организовање.

"Дакле, већ та начелна дефиниција његове позиције говори о томе да он није први међу једнакима. Ректор је тај који треба да се консултује, да саветује, да усмерава и да координира. Његов задатак је и да надгледа рад универзитета, односно факултета и да их упозорава, да им скреће пажњу на све проблеме и незаконитости у њиховом раду", рекао је Петров.

Проширени ректорски колегијум, према његовим речима, није самосталан универзитетски орган.

"Он је уствари једно тело, то стоји у статуту универзитета, које служи да ректору на неки начин помаже у заузимању неких ставова које се тичу рада универзитета. Ми смо дошли у ситуацију да уместо научно-наставних већа некакве одлуке доноси проширени ректорски колегијум, при чему већину тих одлука ми нисмо видели", рекао је професор и истакао да смо дошли у стање у којем је право анулирано, преноси Танјуг.