Jeдна је Маја

Да ли су жене у српској политици декор или неке од њих заиста имају моћ и утицај? Да ли у Србији има странака које у руководству имају моћне жене или се све своди на то да неки политичари имају супруге које "исувише" утичу на њих?

Наташа Вучковић, посланик Демократске странке, у Центру за демократију се бавила образовањем жена политичарки, и каже да су оне након свега што нам се догађало опет постале декор у политици. "Догодила се репатријархализација у којој је слика жене промењена. Иако су жене радиле на себи и на свом развоју, паралелно с тим је јачао традиционализам, што је последица економских и друштвених односа. У транзицији жене више губе посао и имају мање плате. А у политици одустају од феминизма, подразумевајући под тим појмом његов радикални облик, а не оно што је феминизам представљао почетком века када су се жене бориле за право гласа или абортус. Задатак жена јесте да се боре за своја права."

Зорица Томић, културолог, каже да се још нисмо одмакли од почетка деведесетих када су жене биле декор. "Код нас су жене још власништво мужа. Мушкарци имају моћ и газдују финансијама. Утицај имају и поједине жене, од медија па до здравства и банкарства, али Србија још није научила да их дочекује с добродошлицом. Србија воли бенигне жене као што су забављачице. Тамо где су новац и моћ нема жена. Жена се неће наћи на челу полиције или БИА. И Ангела Меркел је имала муке док је саставила владу, али сада спада у најмоћније жене на свету. Код нас нема моћних жена у политици, али неке имају дигнитет. Сада имамо четири министарке које још нисам видела на телевизији."

Наташа Вучковић каже да су квоте од 30 одсто, колико жена мора да буде на изборним листама за парламент, веома важне и да су оне довеле до тога да жене буду на местима где се одлучује. У посланичком клубу ДС-а има 17 жена односно 25 одсто.

Зорица Томић каже да жене у многим партијама не могу да се истакну. "То је случај и у ДС-у. Мушкарци се држе заједно. За десет година ће жене владати, а сада је опасно, јер је свако на јавној сцени изложен беспоштедној и малициозној критици."

Квота нема за избор извршне власти па су вероватно и зато у влади само четири жене на министарским местима. У парламенту је сада 20 одсто жена, што је значајан помак у односу на 2002. годину када их је било 12,4 одсто, док је две године касније било само 10,8 одсто жена. Познато је да мањина постаје утицајна тек ако пређе 20 одсто. У претходна два сазива владе било је четири, а затим само две жене.

У Француској је на изборним листама половина жена и странке које то не испоштују не добијају новац за кампању. Али, неке партије се свесно одричу тих пара јер рачунају да ће с више мушкараца добити и више места у парламенту што ће им касније донети већу корист.

"Моћ жена у политици зависи од личне снаге", каже Наташа Вучковић. "Онолико колико су јаке у својој странци, колико паметних идеја имају и колико утичу на доношење одлука, толико ће бити јаке и у странци. Важно је да се оне промовишу у странци да би могле да буду биране на изборима иначе ће бити само декор."

Зорица Томић каже да су многе жене декор у политици иако добро раде јер су добиле ресоре који су у другом плану. "Ако буде више жена неће моћи да буду декор, мораће да раде. Радикали, као најконзервативнија странка, имају најмоћније жене. Они су били најдалековидији. Пример за то је Маја Гојковић, градоначелница Новог Сада, која већ најављује своју кандидатуру за председника Републике. Истина 2012. године. На челу Општине Земун је Гордана Поп Лазић, а на месту потпредседника Скупштине Србије Наташа Јовановић.

Сеголен Роајал није изабрана у Француској зато што су они сами признали да нису зрели за владавину жене. Пошто је изгубила, најавила је повлачење што није добро јер подгрева стереотип да су жене површне и неодговорне. Парадигма да је политика мушки посао мора да се промени."

Али, мушкарци ипак тешко препуштају женама посао којим су се не тако давно само они бавили. У Шведској, где је у парламенту 53 одсто жена (пре седам година већ их је било 45 одсто), мушкарци одлазе у извршну власт. И сада женама предстоји борба за следећу степеницу.

Наташа Вучковић каже да жене улазе у политику ако су подигле децу или ако имају организовану подршку. "Али и тамо где су се пробиле, као у невладиним организацијама, и где су према истраживању Грађанских иницијатива бројније, мушкарци су у већини у управним одборима НВО."