Куд плови музички брод

Савремена музичка индустрија, а посебно она на просторима југоисточне Европе, у последњих неколико година суочена је са низом питања која намећу промене у начину на који она функционише, као и дигитализација тржишта и експанзија Интернета. У периоду док наш регион још пролази кроз фазу транзиције ка тржишној економији, истовремено читав свет пролази кроз промене које диктирају актуелна дешавања. Како зарадити у доба даунлoуда? Како пронаћи пут у модерној дигиталној „џунгли”? Каква је будућност издавачких кућа? Експанзија фестивала на тржишту које се смањује...

На нека од ових питања, одговор је покушала да пронађе прошлонедељна прва регионална конференција посвећена музичкој индустрији, названа „BlakanBeat”. Просторије културног центра „Rex” угостиле су домаће и иностране представнике издавачких кућа, интернет портала, фестивалских организатора, слободних уметника, музичких критичара. Ево шта су нам рекли неки од њих.

Јаро Славик, представник „Warner Music Austria”,у изјави за наш лист сматра да ће се издавачке куће, како оне велике, тако и независне, изборити са проблемима са којима се суочавају.

– У ближој будућности треба се окренути квалитетним уметницима, они су кључ успеха. Претрпани смо музиком, она је свуда око нас. Ипак, сматрам да ће потрошачи успети да филтрирају оно што ваља. Требало би да будемо приземнији, да не подлегнемо тренду прекомерне конзумације свега што нам се нуди.

Данијел Сикора из хрватске издавачке куће „Moonlee Records” каже да мора да постоји неко додатно ангажовање, да ентузијазам сам по себи није довољан.

–Музичка индустрија генерално добро стоји, али издавачка и не толико. Чињеница је да класична продаја носача звука опада из месеца у месец. Треба ићи у складу са временом, ангажовати се на више начина, није довољно да само објавите албум, већ и да са других аспеката сарађујете са ауторима које представљате.

Петар Јањатовић, представник етикете „Dallas Records” и наш познати музички критичар, сматра да су конференције попут ове корисне као извор квалитетне размене информација. Он додаје да је значајно и то што су се учесници из страних земаља упознали са свакодневним проблемима код нас и у региону.

– Мислим да су наше колеге са Запада могле више да чују од нас него ми од њих. Да би млади домаћи бенд отишао и свирао, на пример, у Лондону потребно је да се испуни толико услова, почев од виза, боравка, финансирања. Без озбиљне подршке менаџмента и дискографске куће, музички састав из Србије не може много да уради.

Јањатовић оцењује да су експанзија фестивала и повећање посећености на концертима обрнуто пропорционални продаји музичких издања.

– Пошто људи у последње време мање дају на куповину дискова, део тог новца прелива се на посету концертима. Кад би се гледао историјат рок музике, велике и озбиљне светске турнеје никад више зараде нису донеле него што је то случај у последњих неколико година. Оно што је такође битно, генерацијски гледано, публика се шири. Седамдесетих година прошлог века имали сте концертну публику у распону од неких, рецимо, 12 до 25, 30 година, док последњих година тај распон иде и до 60 година – закључује Јањатовић.