Kud plovi muzički brod

Savremena muzička industrija, a posebno ona na prostorima jugoistočne Evrope, u poslednjih nekoliko godina suočena je sa nizom pitanja koja nameću promene u načinu na koji ona funkcioniše, kao i digitalizacija tržišta i ekspanzija Interneta. U periodu dok naš region još prolazi kroz fazu tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, istovremeno čitav svet prolazi kroz promene koje diktiraju aktuelna dešavanja. Kako zaraditi u doba daunlouda? Kako pronaći put u modernoj digitalnoj „džungli”? Kakva je budućnost izdavačkih kuća? Ekspanzija festivala na tržištu koje se smanjuje...

Na neka od ovih pitanja, odgovor je pokušala da pronađe prošlonedeljna prva regionalna konferencija posvećena muzičkoj industriji, nazvana „BlakanBeat”. Prostorije kulturnog centra „Rex” ugostile su domaće i inostrane predstavnike izdavačkih kuća, internet portala, festivalskih organizatora, slobodnih umetnika, muzičkih kritičara. Evo šta su nam rekli neki od njih.

Jaro Slavik, predstavnik „Warner Music Austria”,u izjavi za naš list smatra da će se izdavačke kuće, kako one velike, tako i nezavisne, izboriti sa problemima sa kojima se suočavaju.

– U bližoj budućnosti treba se okrenuti kvalitetnim umetnicima, oni su ključ uspeha. Pretrpani smo muzikom, ona je svuda oko nas. Ipak, smatram da će potrošači uspeti da filtriraju ono što valja. Trebalo bi da budemo prizemniji, da ne podlegnemo trendu prekomerne konzumacije svega što nam se nudi.

Danijel Sikora iz hrvatske izdavačke kuće „Moonlee Records” kaže da mora da postoji neko dodatno angažovanje, da entuzijazam sam po sebi nije dovoljan.

–Muzička industrija generalno dobro stoji, ali izdavačka i ne toliko. Činjenica je da klasična prodaja nosača zvuka opada iz meseca u mesec. Treba ići u skladu sa vremenom, angažovati se na više načina, nije dovoljno da samo objavite album, već i da sa drugih aspekata sarađujete sa autorima koje predstavljate.

Petar Janjatović, predstavnik etikete „Dallas Records” i naš poznati muzički kritičar, smatra da su konferencije poput ove korisne kao izvor kvalitetne razmene informacija. On dodaje da je značajno i to što su se učesnici iz stranih zemalja upoznali sa svakodnevnim problemima kod nas i u regionu.

– Mislim da su naše kolege sa Zapada mogle više da čuju od nas nego mi od njih. Da bi mladi domaći bend otišao i svirao, na primer, u Londonu potrebno je da se ispuni toliko uslova, počev od viza, boravka, finansiranja. Bez ozbiljne podrške menadžmenta i diskografske kuće, muzički sastav iz Srbije ne može mnogo da uradi.

Janjatović ocenjuje da su ekspanzija festivala i povećanje posećenosti na koncertima obrnuto proporcionalni prodaji muzičkih izdanja.

– Pošto ljudi u poslednje vreme manje daju na kupovinu diskova, deo tog novca preliva se na posetu koncertima. Kad bi se gledao istorijat rok muzike, velike i ozbiljne svetske turneje nikad više zarade nisu donele nego što je to slučaj u poslednjih nekoliko godina. Ono što je takođe bitno, generacijski gledano, publika se širi. Sedamdesetih godina prošlog veka imali ste koncertnu publiku u rasponu od nekih, recimo, 12 do 25, 30 godina, dok poslednjih godina taj raspon ide i do 60 godina – zaključuje Janjatović.