Лига шампиона успешан Уефин експеримент

Нико не воли промену, поготово ону коју не очекује. У фудбалу се често иновације сматрају непотребним, а било какав покушај еволуције спорта бива одбојан за фанове. Ипак, главне организације се налазе у константном изазову одржавања фудбала као највећом споредном ствари на свету. 
То захтева доста иновација и промена. Некада ти експерименти прођу катастрофално, док некад из потребе за свежином створе нешто сјајно. Иако сезона још није готова, нови формат Лиге шампиона дефинитивно нагиње ка позитивном правцу. Унија европских фудбалских асоцијација (Уефа) је одлучила да ова такмичарска година буде јубиларна. Повећали су број клубова учесника са 32 на 36 и тотално реновирали групну фазу такмичења. 
Уместо осам група са по четири тима, свака екипа је груписана у једну велику табелу где  кроз осам одиграних мечева скупља што више поена за пролаз даље. Првих осам екипа добило је директан пролаз у нокаут фазу, док су се тимови од 16. до 24. места борили у баражу. Иако је фудбалски свет био скептичан поводом овог формата, експеримент се испоставио успешан с обзиром да нам је донео једну од најбољих сезона у последње време. 
Иако још нисмо добили „магичне” моменте попут изванредних преокрета и „вађења из мртвих”, сјајно постављена структура учинила је да такви тренуци нису ни потребни да би сезона била феноменална. Нов формат донео је равноправност европском фудбалу, показавши да су екипе равномерне и да свако сваког може изненадити. 
Прави доказ за то је тренутна слика полуфинала такмичења. Први пут у дуго времена нема скорашњег освајача Лиге шампиона, а два тима нису никада ни подигла овај трофеј. Последњи пут када је неко од финална четири клуба био на крову Европе је Барселона пре 10 година. Уз то, фактор „новог” освајача донео је неколико сјајних ситуација где „Давид побеђује Голијата” као што је сукоб ПСЖ-а и Ливерпула, односно Арсенала и Реала. 
Нови формат Лиге шампиона донео је корист навијачима, а и клубовима. Искуство је нешто што је много екипа имало прилику да стекне ове сезоне, у свим фазама такмичења. Сама чињеница да се турнир проширио за четири тима донела је неколико узбудљивих дебитаната, али и повратника у Лигу шампиона. Чак пет тимова је имало дебитантски наступ. Само један од њих је повратник, а то је Астон Вила. Енглези су у најелитније европско такмичење стигли након сјајне сезоне у Премијер лиги. До Лиге шампиона стигли су први пут у историји, а у време када су харали Европом овај турнир био је Куп шампиона. У питању је екипа која воли да доминира у првом наступу, пошто је на свом дебију и освојили круну 1982. године. Наредне је испала у четвртфиналу, што је донело 42 године суше. Сада су се вратила и поново стигла до осам најбољих тимова Европе. 
Преостала четири тима су потпуне новајлије у овом такмичењу. Слован из Братиславе је као првак Словачке стигао до групне фазе, где је завршио на претпоследњем месту без освојеног бода. Ђирона је остварила причу шпанског аутсајдера као једна од четири најбоље екипе прошлогодишњег издања Ла Лиге. У Европи се није прославила, остварила је само једну победу на осам утакмица. Нешто бољи деби имала је Болоња, која је први пут у клупској историји стигла до Лиге шампиона. На осам партија победила је једном и ремизирала три пута, завршивши на 28. месту са шест бодова. 
Убедљиво најбољи европски деби имао је Брест. Француска је поприлично профитирала проширењем такмичења, с обзиром да је добила додатни директни пласман. Ту позицију попунио је Брест који је стигао до 18. места на табели и пролаза у плеј-оф. Играо је први пут у нокаут фази у историји, где га је ПСЖ у двомечу савладао с 10:0. Иако је пораз био болан на клупским страницама поносно су исписане прве европске приче које ће заувек остати у аналима. 
Ово такмичење дозволило је екипама да играју више утакмица. Онима са пуним распоредом је то представљало проблем, али екипама које нису навикле на дуг боравак у најелитнијем европском такмичењу је то ново искуство било злата вредно. Ову сезону посебно ће памтити Црвена звезда, која је до последњег кола гајила наде за пролаз даље. Током групне фазе остварила је две победе, чиме дуго није могла да се похвали. 
Последња позитивна ставка коју је нов формат донео није толико везана за фанове колико за клубове – финансије. Више утакмица и нивоа плеј-офа дало је већи број прилика за зараду. Свака екипа добила је три милиона евра више за учешће. Премије за победу биле су веће, а већ након групне фазе Ливерпул је имао зараду од 100 милиона евра. Црвена звезда је сезону завршила са 30 милиона евра што је једна од највећих зарада у клупској историји. 
Сем финансија, ова сезона донела је више голова (589 у односу на прошлогодишњих 375). Иако је било више утакмица, просек голова је био већи (3,25 у поређењу са 3 прошле сезоне). Фудбал се константно шири, водеће светске организације стално померају границе, шире видике и хоризонте. Неке промене су позитивне, неке имају лош утицај. Оно што можемо са сигурношћу рећи – ова сезона Лиге шампиона вратила је узбудљивост у свакодневни фудбал.