Liga šampiona uspešan Uefin eksperiment

Niko ne voli promenu, pogotovo onu koju ne očekuje. U fudbalu se često inovacije smatraju nepotrebnim, a bilo kakav pokušaj evolucije sporta biva odbojan za fanove. Ipak, glavne organizacije se nalaze u konstantnom izazovu održavanja fudbala kao najvećom sporednom stvari na svetu. 
To zahteva dosta inovacija i promena. Nekada ti eksperimenti prođu katastrofalno, dok nekad iz potrebe za svežinom stvore nešto sjajno. Iako sezona još nije gotova, novi format Lige šampiona definitivno naginje ka pozitivnom pravcu. Unija evropskih fudbalskih asocijacija (Uefa) je odlučila da ova takmičarska godina bude jubilarna. Povećali su broj klubova učesnika sa 32 na 36 i totalno renovirali grupnu fazu takmičenja. 
Umesto osam grupa sa po četiri tima, svaka ekipa je grupisana u jednu veliku tabelu gde  kroz osam odigranih mečeva skuplja što više poena za prolaz dalje. Prvih osam ekipa dobilo je direktan prolaz u nokaut fazu, dok su se timovi od 16. do 24. mesta borili u baražu. Iako je fudbalski svet bio skeptičan povodom ovog formata, eksperiment se ispostavio uspešan s obzirom da nam je doneo jednu od najboljih sezona u poslednje vreme. 
Iako još nismo dobili „magične” momente poput izvanrednih preokreta i „vađenja iz mrtvih”, sjajno postavljena struktura učinila je da takvi trenuci nisu ni potrebni da bi sezona bila fenomenalna. Nov format doneo je ravnopravnost evropskom fudbalu, pokazavši da su ekipe ravnomerne i da svako svakog može iznenaditi. 
Pravi dokaz za to je trenutna slika polufinala takmičenja. Prvi put u dugo vremena nema skorašnjeg osvajača Lige šampiona, a dva tima nisu nikada ni podigla ovaj trofej. Poslednji put kada je neko od finalna četiri kluba bio na krovu Evrope je Barselona pre 10 godina. Uz to, faktor „novog” osvajača doneo je nekoliko sjajnih situacija gde „David pobeđuje Golijata” kao što je sukob PSŽ-a i Liverpula, odnosno Arsenala i Reala. 
Novi format Lige šampiona doneo je korist navijačima, a i klubovima. Iskustvo je nešto što je mnogo ekipa imalo priliku da stekne ove sezone, u svim fazama takmičenja. Sama činjenica da se turnir proširio za četiri tima donela je nekoliko uzbudljivih debitanata, ali i povratnika u Ligu šampiona. Čak pet timova je imalo debitantski nastup. Samo jedan od njih je povratnik, a to je Aston Vila. Englezi su u najelitnije evropsko takmičenje stigli nakon sjajne sezone u Premijer ligi. Do Lige šampiona stigli su prvi put u istoriji, a u vreme kada su harali Evropom ovaj turnir bio je Kup šampiona. U pitanju je ekipa koja voli da dominira u prvom nastupu, pošto je na svom debiju i osvojili krunu 1982. godine. Naredne je ispala u četvrtfinalu, što je donelo 42 godine suše. Sada su se vratila i ponovo stigla do osam najboljih timova Evrope. 
Preostala četiri tima su potpune novajlije u ovom takmičenju. Slovan iz Bratislave je kao prvak Slovačke stigao do grupne faze, gde je završio na pretposlednjem mestu bez osvojenog boda. Đirona je ostvarila priču španskog autsajdera kao jedna od četiri najbolje ekipe prošlogodišnjeg izdanja La Lige. U Evropi se nije proslavila, ostvarila je samo jednu pobedu na osam utakmica. Nešto bolji debi imala je Bolonja, koja je prvi put u klupskoj istoriji stigla do Lige šampiona. Na osam partija pobedila je jednom i remizirala tri puta, završivši na 28. mestu sa šest bodova. 
Ubedljivo najbolji evropski debi imao je Brest. Francuska je poprilično profitirala proširenjem takmičenja, s obzirom da je dobila dodatni direktni plasman. Tu poziciju popunio je Brest koji je stigao do 18. mesta na tabeli i prolaza u plej-of. Igrao je prvi put u nokaut fazi u istoriji, gde ga je PSŽ u dvomeču savladao s 10:0. Iako je poraz bio bolan na klupskim stranicama ponosno su ispisane prve evropske priče koje će zauvek ostati u analima. 
Ovo takmičenje dozvolilo je ekipama da igraju više utakmica. Onima sa punim rasporedom je to predstavljalo problem, ali ekipama koje nisu navikle na dug boravak u najelitnijem evropskom takmičenju je to novo iskustvo bilo zlata vredno. Ovu sezonu posebno će pamtiti Crvena zvezda, koja je do poslednjeg kola gajila nade za prolaz dalje. Tokom grupne faze ostvarila je dve pobede, čime dugo nije mogla da se pohvali. 
Poslednja pozitivna stavka koju je nov format doneo nije toliko vezana za fanove koliko za klubove – finansije. Više utakmica i nivoa plej-ofa dalo je veći broj prilika za zaradu. Svaka ekipa dobila je tri miliona evra više za učešće. Premije za pobedu bile su veće, a već nakon grupne faze Liverpul je imao zaradu od 100 miliona evra. Crvena zvezda je sezonu završila sa 30 miliona evra što je jedna od najvećih zarada u klupskoj istoriji. 
Sem finansija, ova sezona donela je više golova (589 u odnosu na prošlogodišnjih 375). Iako je bilo više utakmica, prosek golova je bio veći (3,25 u poređenju sa 3 prošle sezone). Fudbal se konstantno širi, vodeće svetske organizacije stalno pomeraju granice, šire vidike i horizonte. Neke promene su pozitivne, neke imaju loš uticaj. Ono što možemo sa sigurnošću reći – ova sezona Lige šampiona vratila je uzbudljivost u svakodnevni fudbal.