Жртве „пирамиде” сабирају губитке

Списак оштећених у највећој пирамидалној превари у историји проширио се на тридесетак организација и појединаца из целог света, од Јужне Калифорније до Јапана. Међу њима су и финансијски џинови попут британске банкарске групе HSBC (милијарда долара штете) и француски БНП Париба, бројне хуманитарне организације од којих су многе већ најавиле затварање, али и имућни појединци који су рачунали на лагодну пензију, а остали су без ичега.

Свима је заједнично то што су директно или преко других фондова поверили новацседамдесетогодишњем Бернарду Медофу, човеку који је деценијама био ауторитет на Волстриту, а отићи ће у историју као виновник до сада највеће финансијске преваре методом који је познат као пирамидална или Понзијева шема. Названа је по италијанском имигранту у САД који је почетком прошлог века први смислио како да узме новац од лаковерних, обећавајући огромне камате које је потом исплаћивао од новца нових улагача.

Медоф, који је три године био директор берзе Насдак, ухапшен је прошле седмице на основу оптужбе да је за 50 милијарди долара оштетио инвеститоре. Пуштен је уз кауцију од 10 милиона долара, а фирма за берзанско посредовање која је деценијама успешно пословала јуче је ликвидирана.

Шеф Међународног монетарног фонда Доминик Штрос Кан изразио је запрепашћење због чињенице да америчка регулаторна тела нису на време реаговала.

Шокирана је и Никола Хорлик, сива еминенција у лондонском свету финансија и која је пре само неколико месеци хвалила Медофа као „човека који годину за годином доноси профит од 1–1,5 одсто месечно”. Она такође сматра да је највећи кривац америчка Комисија за хартије од вредности, која има увид у књиге и чије процене њој као шефу једног инвестиционог фонда представљају главни ослонац.

Велики број јеврејских удружења и хуманитарних организација међу оштећенима подстакао је приче о „циљној превари групе” – подврсти финансијских проневера где се жртве бирају по националној, верској или професионалној основи. Фондација јеврејске заједнице у Калифорнији пријавила је губитак од 18 милиона долара из заједничког портфеља неколико хуманитарних организација међу којима је и Вундеркиндер фондација чувеног холивудског редитеља Стивена Спилберга.

Хеџ фондови британске Краљевске банке Шкотске оштећени су за 400 милиона фунти, а француска банка БНП Париба предвиђа максималну могућу штету од 350 милиона евра.

Међу жртвама су и шпанска банка Сантандер (више од три милијарде евра), као и четири јапанске финансијске институције.

Нису, међутим, завијени у црно само крупни играчи светске финансијске сцене. Имућне породице остале су без комплетне уштеђевине. Неки од срамоте нису хтели да им се открива идентитет.

„Зарада је била невероватна, веровали смо том човеку деценијама. Ако је неко хтео новац назад, чек је стизао за неколико дана. Зато смо сви толико запрепашћени,” рекао је један од анонимних индивидуалних инвеститора.

Од 2004. камате су износиле у просеку осам одсто, док су пре тога биле и двоцифрене.

Медофово пословање је било предмет истраге Комисије за хартије од вредности 1992, али и 2005. и 2007. године, мада тада нису пронађене никакве неправилности.

Једно од питања којима се аналитичари баве јесте када је угледни берзански играч прешао на ону страну закона. Прилично је незамисливо да је неко са богатством и огромним пословним угледом кренуо у посао финансијског саветовања с намером да проневери новац.

Претпоставља се да је инвестициона стратегија, каква год, јер није била нимало транспарентна, у почетку давала позитивне резултате. У једном тренутку ствари нису више ишле глатко, али је он као једини „газда” могао да пријављује профит и да неколико година исплаћује више него пристојне камате од нових инвестиција.

Медоф није управљао хеџ фондом и у томе је мала, али суштинска разлика, објашњавају познаваоци. Хеџ фондови обично држе портфеље у банкама или у брокерским кућама, где независни ревизори могу да провере да ли ти фондови заиста постоје. Међутим, пошто је Медоф имао сопствену фирму за пословање с вредносним папирима, сам је водио рачуне својим клијентима и сам обављао све њихове трговине. Једини контролор је била једна мала, непозната ревизорска фирма из Њујорка.

Еф-Би-Ај и Комисија за хартије од вредности оставили су многа питања без одговора. Не наводе тачно када је обмана почела, колико је новца заправо проневерено, нити да ли је он изгубљен на берзи или је потрошен. Ипак, у јеку глобалне финансијске кризе било је немогуће даље градити „пирамиду”. Инвеститори су масовно повлачили новац и, како каже милијардер Ворен Бафет, „кад наступи осека, види се ко је пливао го”.

У првој седмици децембра Медоф се пожалио једном од запослених да клијенти траже око седам милијарди долара, да не може да им врати новац и да ће се предати властима. Уколико буде осуђен, могао би да добије до 20 година затвора и новчану казну до пет милиона долара.