Побуна породиља

Из дана у дан расте број грађана који потписују петицију за сређивање стања у српским породилиштима, која је покренута на сајту Мајка храброст. До јуче петицију је потписало 3.930 особа, а потписивање је почело крајем октобра. Иницијатор приче је Бранка Стаменковић која каже да је „само једна обична жена која се породила пре пет година, која је хтела да изнесе у блогу своје непријатно искуство са порођаја”.Међутим, на адресу сајта www.мajkaHrabrost.com стизало је свакодневно на десетине порука жена које су у породилиштима имале лоше искуство приликом рађања деце.Има екстремних случајева за рубрику „веровали или не”, па је цела прича ускоро прерасла у петицију министру здравља са захтевом да хитно побољша улове у српским породилиштима. Траже се три ствари: промена понашања запослених, промена застарелих и нехуманих болничких протокола и борба против корупције.

– Најмање што може да учини држава која болује од „беле куге” јесте да жена из породилишта оде са лепим успоменама, да би се лакше одлучила за друго или треће дете. На пример, да се епидурална анестезија, код породиље која то жели, изводи о трошку здравственог осигурања, а не из џепа породиље. Оно што одмах може да се промени јесте и понашање запослених, јер не кошта ништа да се породиља ословљава љубазно и достојно именом или презименом, а не са „мајко”, а у екстремним случајевима и са „краво”! Жене се у великом броју случајева жале и на недостатак комуникације са лекарима, који им не дају довољно информација, ускраћују одговоре на постављена питања или вам лоше вести саопштавају на груб начин – каже Бранка Стаменковић, која нарочито скреће пажњу на недолично обраћање и чак простаклуке.

Стаменковићева је у петицији са својим истомишљеницима затражила и промену застарелих и нехуманих болничких протокола о порођају. У породилишту у Крушевцу и данас се комуникација оца и породиље одвија „преко прозора”, а у многим породилиштима није дозвољено присуство оца на порођају или се оно наплаћује и до 15.000 динара. Основно је, сматра наша саговорница, да се, на пример, жена пита да ли жели индукцију и да јој се објасни шта је индуковани порођај.

О овој петицији, која је прерасла у грађанску иницијативу, по речима професора Медицинског факултета др Вука Стамболовића, „бруји цео Београд, Србија, гинеколошки кругови”.

– Ово је женска побуна. Прекипело им је. Једино жене могу својом побуном, непристајањем на понижавајући и деградирајући однос у породилиштима, покренути промене. Оне сада захтевају достојанство за тренутак такве велике животне радости какво је рођење детета – каже др Стамболовић.

Док је радио на пројектима у Фонду за отворено друштво, покушавајући да промени доминирајући начин порођаја код нас, било кроз реновирање породилишта или давање скупих апарата, на пример специјалног кревета за порођај у положају који жени највише одговара, др Стамболовић, иначе професор јавног здравља, али и члан Комисије за традиционалну медицину при Министарству здравља, каже да није било енергије да се ова идеја спроведе и одржи. Сада он ту енергију препознаје у виду снажног протеста самоорганизованих жена. Др Стамболовић се нарочито противи „гурању” жена на царски рез, јер доктор жури на конгрес или на скијање, а реч је о присилном порођају, који се користи у тачно одређеним ситуацијама, а не у тако великом проценту као што је то код нас. На нашу примедбу да су жене те које од лекара траже овакав вид порођаја, др Стамболовић категорично тврди да то није истина.

– Гинеколози протурају ту причу, а жене поверење у лекаре плаћају великим новцем. То је суптилна манипулација – каже др Стамболовић.

Министарство здравља није игнорисало ову петицију и захтеве, па је недавно организовало Округли сто на који су позвани начелници 58 породилишта у Србији, а учесник скупа је била и Бранка Стаменковић. Из Министарства здравља је као резултат ове иницијативе у сва породилишта упућено циркуларно писмо којим се сви запослени подсећају на законску обавезу да носе беџ са својим именом и функцијом. Такође, објашњено је, на ред ће доћи и решавање застарелих болничких протокола, када се буду решавали Водичи добре праксе у овој области.

Жене са сајта Мајка храброст изричито су тражиле и решавање проблема корупције у породилиштима и одељењима гинекологије. Да ли су овакве грађанске иницијативе прави начин решавања корупције и осталих проблема ?

– Незадовољство је тако распрострањено да га је било потребно само артикулисати. Сада више нема назад и може само напред, јер ова иницијатива је добила широку подршку обичних људи, жена које су родиле децу и желе да рађају. Своја лоша искуства изнеле су и оне које су у породилишта ушле са наводним јаким везама и оне које нису желеле никоме да плате. Неке су се превариле па су платиле само гинеколозима и анестезиолозима, али су заборавиле колико им помоћи треба од сестара. Не плаћају жене за стручност наших лекара, јер у њу не сумњају, али плаћају за пажњу, негу и бригу. Лајтмотив многих писама је, иначе, „ако не платиш, пустиће те да данима лежиш на одељењу и чекаш, док не платиш” – наводи Бранка Стаменковић.

Директор београдске Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт”, професор др Душан Станојевић „прозван” је на сајту, али ипак каже да има разумевања за ову иницијативу, али само до тренутка када се не доводи у питање однос између лекара и пацијента, када је реч о познавању медицине.

– У породилишту не можете очекивати да вам лекар неке процедуре објашњава до најситнијих детаља, али се слажем да се пацијентима сви морају обраћати уљудно. Оно што је важно јесте, међутим, да свака породиља изађе са живим и здравим дететом, а у нашој кући ове године је урађено више од 7.500 порођаја и ниједно дете нам није умрло као последица порођајне трауме – наводи наш саговорник.

Др Станојевић категорично поручује да за порођај у „Народном фронту” ниједној жени „није потребна веза”!

– Породиља која не познаје никога треба да зна да је овде чека екипа коју сам саставио од људи који знају да раде посао, изоставивши оне који су примани преко политичких и других веза крајем деведесетих година прошлог века. У екипи дежурају тројица специјалиста, двоје лекара на специјализацији, један главни дежурни, и два анестезиолога, од којих један ради само епидуралне анестезије. За корупцију, колико су криви доктори, толико су криви и пацијенти, јер, позивајући на порођај неке своје везе, за које не знају колико знају и за шта су способни, себи направе проблем – наводи др Станојевић, додајући да ће овде ускоро сви носити беџеве са именом и функцијом.