Српско-босанске пензије на суду

Уставни суд Србије започео је на последњој седници, први пут, поступак оцењивања сагласности једног потврђеног међународног уговора са Уставом. Реч је о Закону о ратификацији Споразума између Савезне Републике Југославије и Босне и Херцеговине о социјалном осигурању. У том закону, односно споразуму двеју држава споран је заправо део о пензијама грађана који имају мешовит радни стаж, јер су део радног века провели у БиХ, а део у Србији.Ова категорија грађана сматра да су делови закона неуставни, дискриминаторски и да им угрожавају егзистенцију, као и да је примена споразума довела до умањења пензија.

– Од краја 2006. године до сада, Уставном суду поднете су бројне иницијативе у којима се тражи оцена уставности одредбе члана 2. Закона о ратификацији Споразума о социјалном осигурању и то у делу који се односи пре свега на одредбу 42 (став 1) споразума. Иницијатори сматрају да баш из ове одредбе произилази ретроактивна примена закона. Том одредбом, како наводе, умањена су њихова већ стечена права и по том основу износ пензије драстично им је смањен, а њихова егзистенција доведена у питање. Тврде да је такво решење супротно и Уставу и Европској конвенцији о заштити људских права и слобода – објашњава др Боса Ненадић, председница Уставног суда Србије.

Спорна одредба споразума предвиђа да осигураницима са мешовитим стажом раније утврђене пензије неће важити. У члану 42 (став 1) пише да „пензије, које су од 6. марта 1992. године до дана ступања на снагу овог споразума утврђене према правним прописима једне државе уговорнице уз урачунавање пензијског стажа навршеног према правним прописима друге државе уговорнице, носиоци ће, по службеној дужности, поново одредити и обрачунати износ пензије применом одредаба овог споразума при чему се правоснажност донетог решења неће сматрати препреком за поновно одређивање.”

Поменути датум 6. март 1992. заправо је дан издвајања БиХ из састава Југославије. Решавање овог предмет значајно је, по речима председнице УСС, и зато што се пред тим судом налазе и други захтеви којима се оспоравају неки други међународни споразуми.

– У овом случају отворила су се бројна питања, као рецимо да ли УСС цени само Закон о потврђивању међународног уговора у формалном смислу, што значи да ли га је донео надлежни орган и по предвиђеном поступку, или га оцењује у материјалном смислу. Уколико га оцењује у материјалном смислу, онда је саставни део закона и сам текст међународног уговора, па треба оценити и тај уговор. Друга дилема је да ли Уставни суд може да оцењује један међународни уговор када је он већ ступио на снагу . То су, истина, питања из домена теорије, али у Уставном суду нема дилеме да је овај суд надлежан да цени сагласност потврђених међународних уговора са Уставом – каже др Ненадић.

Подносиоци иницијатива наводе да су дискриминисани у односу на осигуранике који су, рецимо, део радног стажа остварили у Хрватској и Македонији. И са тим државама постоје слични споразуми о социјалном осигурању, али без одредби о умањењу пензија. Како је предмет веома деликатан, а судија известилац др Драган Стојановић сматра да су замерке иницијатора веома озбиљне, Уставни суд се сагласио да у овој фази поступка, а пре коначне одлуке, затражи мишљење парламента. Одговор би требало да стигне у року 45 дана, односно до краја јануара следеће године. Због осетљивих правних питања није искључено да суд закаже и јавну расправу, па коначну одлуку о (не)уставности поменутог закона не треба очекивати пре средине наредне године. Одлука у овом предмету биће важна, наводи председница Ненадић, и зато што је велики број осигураника већ упутио суду уставне жалбе због примене овог споразума. Уколико би суд утврдио да су одредбе неуставне, то би олакшало решавање и уставних жалби.