Srpsko-bosanske penzije na sudu

Ustavni sud Srbije započeo je na poslednjoj sednici, prvi put, postupak ocenjivanja saglasnosti jednog potvrđenog međunarodnog ugovora sa Ustavom. Reč je o Zakonu o ratifikaciji Sporazuma između Savezne Republike Jugoslavije i Bosne i Hercegovine o socijalnom osiguranju. U tom zakonu, odnosno sporazumu dveju država sporan je zapravo deo o penzijama građana koji imaju mešovit radni staž, jer su deo radnog veka proveli u BiH, a deo u Srbiji.Ova kategorija građana smatra da su delovi zakona neustavni, diskriminatorski i da im ugrožavaju egzistenciju, kao i da je primena sporazuma dovela do umanjenja penzija.

– Od kraja 2006. godine do sada, Ustavnom sudu podnete su brojne inicijative u kojima se traži ocena ustavnosti odredbe člana 2. Zakona o ratifikaciji Sporazuma o socijalnom osiguranju i to u delu koji se odnosi pre svega na odredbu 42 (stav 1) sporazuma. Inicijatori smatraju da baš iz ove odredbe proizilazi retroaktivna primena zakona. Tom odredbom, kako navode, umanjena su njihova već stečena prava i po tom osnovu iznos penzije drastično im je smanjen, a njihova egzistencija dovedena u pitanje. Tvrde da je takvo rešenje suprotno i Ustavu i Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i sloboda – objašnjava dr Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda Srbije.

Sporna odredba sporazuma predviđa da osiguranicima sa mešovitim stažom ranije utvrđene penzije neće važiti. U članu 42 (stav 1) piše da „penzije, koje su od 6. marta 1992. godine do dana stupanja na snagu ovog sporazuma utvrđene prema pravnim propisima jedne države ugovornice uz uračunavanje penzijskog staža navršenog prema pravnim propisima druge države ugovornice, nosioci će, po službenoj dužnosti, ponovo odrediti i obračunati iznos penzije primenom odredaba ovog sporazuma pri čemu se pravosnažnost donetog rešenja neće smatrati preprekom za ponovno određivanje.”

Pomenuti datum 6. mart 1992. zapravo je dan izdvajanja BiH iz sastava Jugoslavije. Rešavanje ovog predmet značajno je, po rečima predsednice USS, i zato što se pred tim sudom nalaze i drugi zahtevi kojima se osporavaju neki drugi međunarodni sporazumi.

– U ovom slučaju otvorila su se brojna pitanja, kao recimo da li USS ceni samo Zakon o potvrđivanju međunarodnog ugovora u formalnom smislu, što znači da li ga je doneo nadležni organ i po predviđenom postupku, ili ga ocenjuje u materijalnom smislu. Ukoliko ga ocenjuje u materijalnom smislu, onda je sastavni deo zakona i sam tekst međunarodnog ugovora, pa treba oceniti i taj ugovor. Druga dilema je da li Ustavni sud može da ocenjuje jedan međunarodni ugovor kada je on već stupio na snagu . To su, istina, pitanja iz domena teorije, ali u Ustavnom sudu nema dileme da je ovaj sud nadležan da ceni saglasnost potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom – kaže dr Nenadić.

Podnosioci inicijativa navode da su diskriminisani u odnosu na osiguranike koji su, recimo, deo radnog staža ostvarili u Hrvatskoj i Makedoniji. I sa tim državama postoje slični sporazumi o socijalnom osiguranju, ali bez odredbi o umanjenju penzija. Kako je predmet veoma delikatan, a sudija izvestilac dr Dragan Stojanović smatra da su zamerke inicijatora veoma ozbiljne, Ustavni sud se saglasio da u ovoj fazi postupka, a pre konačne odluke, zatraži mišljenje parlamenta. Odgovor bi trebalo da stigne u roku 45 dana, odnosno do kraja januara sledeće godine. Zbog osetljivih pravnih pitanja nije isključeno da sud zakaže i javnu raspravu, pa konačnu odluku o (ne)ustavnosti pomenutog zakona ne treba očekivati pre sredine naredne godine. Odluka u ovom predmetu biće važna, navodi predsednica Nenadić, i zato što je veliki broj osiguranika već uputio sudu ustavne žalbe zbog primene ovog sporazuma. Ukoliko bi sud utvrdio da su odredbe neustavne, to bi olakšalo rešavanje i ustavnih žalbi.