Грајф: У Јасеновцу убијено 700.000 људи

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Овде сам јер је наша морална обавеза према стотинама хиљада убијених који не могу више говорити. Ми смо њихов глас, да памтимо, подсећамо и учимо свет и да упозоримо свет да се Јасеновац, Аушвиц и други логори за уништење никада више не десе”, рекао је израелски историчар Гидеон Грајф новинарима у Козарској Дубици, где је јуче започела дводневна конференција „НДХ и концентрациони логор Јасеновац у светлу савремених истраживања”, која је окупила 20 учесника из целог света. Он је додао да се на међународној конференцији обележава 80 година од херојског пробоја јасеновачких мученика, 80 година од победе над нацизмом, фашизмом, усташким покретом и 80 година од оснивања УН.

Грајф је подсетио да је у концентрационом логору Јасеновац брутално убијено 700.000 Срба, Јевреја и Рома, напоменувши да је памћење историјских чињеница веома важно за интернационално сећање, као што то ради израелски народ. Грајф је рекао да до пре 12 година није имао повезнице са балканском историјом, историјом Срба, али и овог подручја, али да сада са сигурношћу може да каже да је постао веома добар пријатељ српског народа. „Срби имају много тога заједничког с јеврејским народом кроз историју страдања, традицију и наслеђе”, навео је Грајф. Он се присетио како је већ с првим доласком на ово подручје осетио ветар слободе и пријатељства. Грајф је навео да Јасеновац није био само место на којем је људско достојанство стављено на најокрутније могуће искушење: „Чак и на том месту, незамисливе суровости, опстајали су храброст и нада”, истакао је Грајф и појаснио да у свом раду настоји да води рачуна да патња сваке жртве буде призната, нарочиту у случају попут Јасеновца, где сматра да је број жртава деценијама систематски умањиван.

Виши саветник у Руском дому у Београду Георгије Енгелхарт рекао је да је Јасеновац појам за себе, али да истина о том концентрационом логору није позната онолико колико би то морала да буде због размера злочина. Он је додао да интересовање за ову тему сада расте и у Русији.

Норвешки историчар и писац Кнут Фловик Торесен рекао је новинарима да ово питање треба издићи у заједничку историју, истакавши да је историја Јасеновца повезана са Норвешком, из које долази, јер је 1.700 затвореника из Јасеновца депортовано у ту земљу.

На конференцији, коју је отворила директорка Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Тања Тулековић, учествују стручњаци из Српске, Србије, Италије, Мађарске, Израела, Русије и Норвешке.

Додик: Када Срби ћуте, други пишу историју

„Када дођете у Доњу Градину, не доносите само цвеће, већ и одлуку да никада више нећемо дозволити ни заборав ни равнодушност, јер заборав води у понављање”, изјавио је председник Републике Српске Милорад Додик. Он је за бањалучке медије рекао да су последице ћутања и то што су Срби деведесетих поново били жртве усташке идеологије ‒ убијани, мучени и протеривани.

„Наша је обавеза да ћутање заменимо истином, јер када Срби ћуте, други пишу историју. И то не да би је преносили, него да би нас избрисали из ње”, истакао је Додик. Он је подсетио да су у априлу 1945. усташе започеле коначну ликвидацију логора, која је подразумевала да буду убијени сви преостали логораши, уништена логорска архива и спаљени сви објекти логора.

„Ипак, прво је требало прикрити трагове злочина које су монструми починили у Јасеновцу. Од логораша су усташе оформиле радне групе, са задатком да у Доњој Градини траже и откопавају претходне гробнице, из којих су вадили и спаљивали посмртне остатке јасеновачких жртава. Пепео спаљених лешева најчешће су бацали у реку Саву или загртали у земљу. Сваки дан је у Градину ишла нова група логораша, јер су они од претходног дана убијени. Одвођење људи и материјала трајало је све до 20. априла, и за то време су се из Градине виделе четири велике ватре које су непрестано гореле и дању и ноћу”, нагласио је Додик.

Он каже да се Јасеновац назива „балканским Аушвицом”, премда је, како каже, био још злогласније стратиште за Србе, Роме и Јевреје.

„Нико није покушао да их спасе, ни партизани који су били у близини, већ су се сами одлучили на пробој”, рекао је Додик и додао да су Јасеновац и Сава једне од највећих, ако не и највеће српске гробнице.