После Синода владике код Тадића

Наводи из писма епископа захумско-херцеговачког Григорија о „конкретним проблемима” Цркве и оптужбе које је он изнео на рачун појединих владика званично нису биле јуче тема ни Светог архијерејског синода, а ни састанка са председником Републике Србије Борисом Тадићем. Разговору са председником Тадићем, осим чланова синода, присуствовао је и епископ зворничко-тузллански Василије.

Нико од владика који су били јуче у Патријаршијском двору у Београду није хтео било шта да коментарише, а како је речено у прес-служби Председништва Републике Србије, архијереји су са председником Тадићем разговарали о увођењу верске службе у војсци, наставку изградње Храма Светог Саве на Врачару, враћању имовине црквама и верским заједницама, као и о заштити културне и верске баштине на Косову и Метохији и о процесу увођења мисије Еулекс и сарадњи са њом. У прес-служби председника Републикеистакли су да Григоријево писмо „сигурно није било једна од тема”.

Међутим, логично је претпоставити да писмо владике Григорија, које је отворило многа актуелна питања у Цркви, а достављено је свим владикама и објављено у медијима, није могло бити заобиђено у неформалним разговорима у Патријаршији, па и Председништву Србије.

Седница „црквене владе”, од које су поједини саговорници из СПЦ очекивали да заузме став о наводима писма епископа захумско-херцеговачког Григорија, који је изнео озбиљне оптужбе на рачун појединих архијереја, протекла је без званичне расправе о њему. Чланови Синода бавили су се текућим питањима и расправљали по унапред утврђеном дневном реду. Генерални секретар Светог синода, протојереј-ставрофор Саво Јовић објасио је да писмо владике Григорија није упућено Синоду, па због тога и није било на дневном реду.

Саговорници из црквених кругова истичу да је Синод надлежан за редовно функционисање Цркве и да није уобичајено да се оглашава саопштењем, јер често држи седнице, као и да се суштинске одлуке разматрају на Светом архијерејском сабору.

Спорно писмо

Осим чланова Синода, митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који председава овом црквеном телу у одсуству патријарха Павла, епископа жичког Хризостома, епископа милешевског Филарета и епископа бихаћко-петровачког Хризостома, у Патријаршији су се јуче могле видети и друге владике. Тако су у Београд дошли епископи зворничко-тузлански Василије, липљански Теодосије, шабачки Лаврентије, бачки Иринеј који је протестовао када је јуче пре подне испред Патријаршијског двора видео фоторепортере и новинаре.

Ни владика Григорије није очекивао да ће се чланови Синода изјаснити о његовом писму. Он је у интервјуу за Радио Слободна Европа истакао да писмо није упућено Синоду него сваком владици понаособ ида би „једино добро било да на Синоду расправљају о темама које су писмом покренуте”. Епископ захумско-херцеговачки рекао је, такође, да га је након објављивања спорног писма контактирао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, али да није помињао наводе из писма и да га је позвао да служе литургију у једном месту у близини Требиња. Он је навео да у Цркви постоје јаке конзервативне струје, али не сматра митрополита Амфилохија челником нереформаторске опције.

Медијима се јуче обратио и епископ горњокарловачки Герасим који је у интервјуу за „Глас Српске” изјавио да сматра да нови патријарх треба да буде изабран, „јер сви проблеми с којима се суочавамо указују управо на то да без њега не можемо”, као и да је „несумњиво да треба да се испуни жеља Његовог високог преосвештенства патријарха Павла”. На питање има ли подела унутар СПЦ, он је одговорио да су то нагађања оних који не желе добро Цркви.

Иако је најављивано да би се Митрополија црногорско-приморска могла огласити саопштењем после седнице Синода, јуче смо добили одговор да они „немају шта да кажу”, а уздржао се од коментара и Богољуб Шијаковић, министар вера, за којег је владика Григорије написао да је пред сабор разговарао о питању избора новог патријарха са неколико владика. Мирјана Кубуровић, саветник за медије у Министарству вера, каже да неће бити никаквих саопштења, нити професор Шијаковић жели да се укључује у полемику око навода из писма.

Сви у ишчекивању

– Писмо је званично приватног карактера и владика Григорије није тражио да се одређени надлежни органи изјасне о ставовима, већ је изнео своје незадовољство стањем у Цркви. Иако владика није тражио да се неко изјасни о томе што је написао, сигурно је да свако од епископа има свој став о томе. Не видим да постоји спремност за дијалог у Цркви између неких страна, али можда ће писмо допринети да сазре спремност за разматрање одређених проблема и стања у Цркви – каже Живица Туцић, црквени аналитичар који сматра да нема ко да почне дијалог, јер су сви у ишчекивању.

По његовом мишљењу тек би нови патријарха, „који симболизује јединство Цркве, под условом да се не сумња у правоваљаност његовог избора”, могао да покрене дијалог међу различитим странама и „смири страсти”.

– Свако ко очекује револуцију или рашчињавања није реалан, јер је писмо владике Григорија само део интензивирања дискусије и изношења ставова. Неупутно је да се неко изјашњава „за” и „против” ставова епископа захумско-херцеговачког и да се стварају супротстављене стране, већ свако треба да се запита каква је његова вера и однос према цркви – каже Туцић.

Ј. Беоковић - Бојковић

-----------------------------------------------------------

„Законоправило” критикује владику Григорија

Чачак - Удружење грађана „Законоправило” у Чачку оценило је у јучерашњем саопштењу да је епископ захумско-херцеговачки Григорије „својим провокативним писмом архијерејима и јавним наступима устао против одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ да патријарх Павле остане на трону Светог Саве док га Бог не позове себи”. У тој поруци за јавност наводи се: „Пошто је пропао његов покушај, потпомогнут од министра вера у Вади Србије, да заузме патријаршијски престо, епископ се у писму клеветама окомио на своју браћу архијереје, али и на српски народ упоредивши га са руљом која је тражила Христово распеће. Тиме се придружио свом духовном оцу, бившем епископу Атанасију (Јевтићу), који је још 2006. године тражио оставку патријарха, а 2007. и 2008. подстицао своје следбенике на непослушност саборским одлукама о литургији.”

„Законоправило” се, такође, осврће на интервју који је владика Григорије дао „Политици” после суботњег часа веронауке у Чачку, замерајући му на употреби појма „православне вехабије”. Поводом тог предавања Удружење оцењује:

„По ко зна који пут, против своје воље, у Епархији жичкој била је злоупотребљена полиција која је, униформисана и у цивилу, у великом броју била присутна у сали Дома културе да би вехабистички настројеног епископа штитила од његове узнемирене и Светом архијерејском сабору непослушне савести. Није ни чудо што се епископ Григорије плаши: он је од сирочета из планинског села у близини Вареша постао један од најбогатијих људи у сиромашној Херцеговини, и то без труда и напора, и тако доказао да се и у мантији може бити успешан транзициони тајкун.”

Г. О.