Последице рада по систему „лако ћемо”

Усвајање буџета, важење пасоша у наредној години, доношење нових правосудних закона висе о концу; од 51 тзв. европског закона усвојено је тек девет; још до краја није познато како ће грађани Србије бити заштићени од светске економске кризе; институције које би требало да контролишу функционисање државних органа постоје, али као да се све чини да оне што мање функционишу; од нових саобраћајних таблица и исправа и обнове „Газеле” ове године нема ништа. Све што смо навели било је зацртано или је по слову закона морало да се оствари током ове године.

Наведеним примерима политичке и државне праксе заједничко је то што су практично скоро сви зависили од планова, жеља, могућности, хтења домаћих државних институција и функционера, странака и политичара. Практично ниједан није зависио од неког облика помоћи или условљавања из иностранства.

Неостваривање обећаног мањим делом је последица политичких игара. Тамо где таквих игара нема, неуспех је резултат несразмере између жеља и реалних могућности. Тамо где су и жеље и могућности добро одмерене до циља се није дошло јер је прорадила нарав – „лако ћемо” и „нема проблема”. Проблем настаје када „лако ћемо” постане институционални облик понашања.

-----------------------------------------------------------

Остварена петина „европског” плана

Скупштина Србије усвојиће ове године само петину предвиђених закона чије усвајање треба да убрза наш пут ка Европској унији.

Акционим планом за усклађивање нашег законодавства са европским правом било је предвиђено да у 2008. години буде донет 51 закон. Уместо тога, скупштина је досад усвојила само девет проевропских закона, међу којима су и прописи важни за долазак Србије на Белу шенгенску листу и очекује се да до краја месеца из тог „пакета” буде донет још један пропис – о јавним набавкама.

Крајем октобра ове године посланици су, између осталог, прихватили законе о заштити државне границе, о странцима, о одузимању имовине и сет антикорупцијских закона, који су предуслов за укидање виза нашим грађанима за ЕУ.

Б. Ч.

-----------------------------------------------------------

Покварен буџетски календар

(/slika2)Мада је по буџетском календару Влада Србије предлог буџета требало да достави скупштини до 1. новембра а скупштина да га усвоји до 15. децембра, државни трошковник још није ушао у скупштинску салу, а расправа на скупштинским одборима тек је почела. Истина, прва степеница у скупштинској процедури је прескочена: владин предлог јуче је усвојио матични одбор – за финансије. Да је по закону о буџетском систему, влада је већ јуче могла или је требало да донесе уредбу о привременом финансирању државних издатака у првом кварталу идуће године. Није је донела, у нади да ће парламент ипак усвојити буџет до краја године. Ако се очекивања не испуне, то би морало да учини најкасније 31. децембра, уз могућност да уредбу повуче – кад буџет буде усвојен.

А шта се догађало у протеклих месец и по, откако је пробијен први законски рок? Прво је каснила влада: после неколико одлагања законски предлог је утврђен, уместо до 1. новембра, тек 6. децембра. Као разлоге кашњења министарка финансија Диана Драгутиновић навела је усаглашавање које је трајало месец дана, прво са мисијом ММФ-а, а потом и унутар владе око кресања појединачних буџетских издатака.

Министарство финансија је у међувремену 28. новембра влади проследило прву верзију нацрта буџета, која је враћена на поправни у Министарство финансија, после открића потпредседника Млађана Динкића да она подразумева одлагање примене Прелазног трговинског споразума и његовог инсистирања да Споразум почне да се примењује како је и договорено са ЕУ од 1. јануара. После договора председника државе, премијера и потпредседника владе да споразум ипак стартује од Нове године, сва министарства су поново морала да доставе предлоге за додатне уштеде како се плафон договорен са ММФ-ом не би пробио.

После владе касни и скупштина: недељу дана колико је буџет боравио у парламенту, протекло је у међусобним оптужбама власти и опозиције.

Са истеком законских рокова за усвајање републичког буџета истичу и други. Тако је 20. децембар последњи дан када би локалне самоуправе по законском календару требало да добију своје буџете за наредну годину, а меморандум о сарадњи НБС и владе на сузбијању инфлације, по договору са ММФ-ом, требало је да буде потписан до 19. децембра када би Борд извршних директора ове финансијске институције, по првобитном плану, расправљао о аранжману са Србијом. Међутим, због поремећаја у српском календару, своју агенду промениће и ММФ. Помериће оцену испуњености београдских договора и одлуку о аранжману са Србијом на 15. јануар.

В. Ј.

-----------------------------------------------------------

Пасоши само срећницима

(/slika3)У мају смо упознали власнике прва 204 „почасна” црвена „хај-тек” пасоша. Међутим, ако скупштина ускоро не усвоји измене Закона о путним исправама, које су на дневном реду текуће седнице започете 5. новембра, они, 400 истакнутих спортиста и малобројни обични смртници који су досад извадили нову личну исправу, по свој прилици ће бити једини који на Хоргошу и другим граничним прелазима неће завршити своја путовања. На хитност измене и допуне важећег закона, по коме би, ако не буде измењен, стари плави пасоши важили још само 15 дана, посланике је још 31. октобра упозорио министар унутрашњих послова Ивица Дачић. Предлог измене Закона о путним исправама, у коме је потребно променити број 2008. у 2009, како би се важење старих пасоша продужило до краја наредне године, достављен је скупштини још у јулу. Како се чини, посланици од расправе о повредама пословника нису стигли да та четири реда закона измене. Ипак, део одговорности би могао да сноси и МУП, који је погрешно израчунао колико је времена потребно да пасоши буду замењени биометријским, а каснила је и испорука компоненти за нови пасош. Закон је јасно прописао да се нови пасоши нађу у рукама грађана још у априлу ове године.

Т. Б.

-----------------------------------------------------------

Контролори без услова

Кашњење у оснивању, недостатак простора што онемогућава запошљавање предвиђеног броја људи, обележили су и оснивање контролних институција – Повереника за информације од јавног значаја, Заштитника грађана и Државне ревизорске институције. Тако Повереник сада има седам уместо 21 запосленог, колико је предвиђено, управо због недостатка радног простора. Осим тога, одсуство подршке владе и њено избегавање да активира механизме којима би налози Повереника били принудно извршени, а прекршиоци кажњени, додатно отежавају рад ове установе.

Недостатак простора мучи и Заштитника грађана због којег ова институција није могла да попуни стручне службе нити да потроши додељени буџетски новац. Према планираној систематизацији, у овој институцији требало би да ради 68 запослених, укључујући омбудсмана и четири заменика, док однедавно у стручној служби ради 35 људи што није довољно да би се размотрило свако од више од 4.000 обраћања грађана, колико их је досад пристигло на адресу омбудсмана, изабраног прошле године, са готово двогодишњим кашњењем.

Формирана септембра прошле године, са закашњењем од 16 месеци у односу на рок који предвиђа закон, Државна ревизорска институција практично још није ни почела да ради, јер није обавила ниједну буџетску контролу. Да би обављали посао због којег су основани, осим што им недостаје још простора, потребна им је и опрема за рад, као и стручни кадрови.

А. М.

-----------------------------------------------------------

Без обнове „Газеле”

Поправка моста „Газела”, најдужег београдског прелаза преко Саве, која је требало да почне на пролеће, мораће да сачека да најпре буде обновљен Панчевачки мост, измештено нехигијенско насеље „Картон сити”, завршена изградња кружног пута и док не прође Универзијада 2009, рекао је у недавном разговору за „Политику” Драгољуб Ђаконовић, београдски секретар за саобраћај. Упркос упозорењу стручњака да се ова ћуприја налази у критичном стању, градске власти сматрају да би радове ваљало одложити за шест месеци до годину дана.

Још 2004. године Драгослав Шумарац, тадашњи министар урбанизма и грађевине, залагао се за што хитнији почетак радова на мосту, али његови апели нису уродили плодом. Тек 2007. године идеја о обнови „Газеле” поново је дошла на дневни ред, па је тако Бранко Јоцић, у то време директор Јавног предузећа „Путеви Србије”, најављивао да ће поправка почети у октобру те године, али се и од тога одустало, па је рок потом померен за пролеће 2008. године. Пре девет месеци су у „Путевима Србије” објаснили да обнове у овој години неће бити због политичке кризе и ванредних парламентарних избора који су одржани у мају, док су летос истакли да је „кочничар” посла вредног 33 милиона евра кашњење са ратификацијом кредита Европске инвестиционе банке. Када је и овај услов испуњен, градоначелник Драган Ђилас изјавио је да би било добро да се „Газела” одржава у стању каквом је сада, а да поправка почне тек када буде изграђен мост преко Аде Циганлије.

Н. М.

-----------------------------------------------------------

Правосуђе у чекаоници

Влада Србије упутила је Скупштини на усвајање по хитном поступку Закон за измену и допуну Закона о кривичном поступку, Закона о парничном поступку и Закона о организованом криминалу, који се у скупштинској процедури налазе од 8. децембра, рекао је Танјугу државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен.

Посланици би, по правилима скупштинске „игре”, пре расправе о буџету, требало прво да заврше текућу седницу, која је почела 5. новембра, на чијем су дневном реду значајни закони из домена правосуђа – Закон о сарадњи са међународним кривичним судом, о судијама, Високом савету судства, Јавном тужилаштву, Државном већу тужилаца, седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, изменама и допунама Закона о прекршајима и о уређењу судова (у процедури од 31. октобра ове године), и да се потом изјасне о неповерењу влади. Потреба за доношењем нове и усклађивањем постојеће законске регулативе са Уставом указала се после усвајања новог Устава у октобру 2006. године, када је министар правде, које је иначе овлашћени предлагач закона, био Зоран Стојковић.

Т. Б.

-----------------------------------------------------------

Кад таблице касне

Издавање нових саобраћајних таблица касни, при чему је прекршен Правилник о регистрацији моторних и прикључних возила. Објављен 29. децембра 2007. у „Службеном гласнику” Републике Србије, тај правилник је ступио на снагу 5. јануара ове године и требало је да се примењује по истеку шест месеци од дана ступања на снагу. Замена је, значи, требало да почне 6. јула 2008. Пола године је било остављено да се распише тендер, пронађе произвођач таблица, а онда почне са поступном заменом у року од годину дана, приликом регистрације возила. Летос је „велики посао замене” штуро најављен да „оправдано касни”, али да сигурно креће од 1. јануара 2009. Пре неки дан, пак, Ивица Дачић, министар унутрашњих послова, одложио је цео „посао”

– Регистарске таблице са ознакама Србије, као и нове саобраћајне и возачке дозволе, издаваће се тек после усвајања новог Закона о безбедности саобраћаја. Сачекаћемо доношење тог новог закона, а мислим да ће то бити веома брзо. Закон је годинама на разматрању и никако да се сви сложе око неких решења – рекао је министар.

Према његовој процени, усвајање закона може да се очекује у првих неколико месеци 2009. године.

О. М.

-----------------------------------------------------------

Пада влада, пада Универзијада

Што се тиче спорта, једно од омиљених оправдања за неуспехе, па тако и за разна кашњења јесте да – спорт дели судбину друштва. Али, има ту и доста истине…

Од идеје о највећој Универзијади свих времена, са 13.000 спортиста и 21 спортом, стигло се на корак од светске бруке. Руководство са Синишом Јаснићем (недавно скинут са свих функција) загризло је више него што може да поједе, вероватно охрабрено својим главним партнером – државом, јер тешко је веровати да је неко правио тако грандиозне планове без оних у чијим је рукама главна каса. Крајем октобра стигла је утешна одлука: Србији неће бити одузета Универзијада, али се број спортиста смањује на 8.500, а спортова на 15.

Јаснић је још почетком лета прошле године изјавио да се касни са изградњом објеката, али тек недавно сазнали смо да од реконструкције 46 спортских објеката и базена готово да нема ништа.

Каснило се, пре свега, зато што држава није урадила свој посао. Кад је требало да се испуне обећања према Универзијади, падала је влада, а крупне обавезе су се гомилале. Пошто се дебело закаснило, од првобитног залагања за јавне тендере (који никако да се распишу), после акције спасавања Универзијаде (ФИСУ је претио одузимањем), речено је да се „раде тендери по убрзаној процедури”.

По правилу, премијер Србије је на челу Организационог комитета, па је тако у тој улози до пролећа био Војислав Коштуница. Откако је пала влада, све до октобра није одржана ниједна седница Организационог комитета.

А. М.

-----------------------------------------------------------

Има ли Србија појас за спасавање

Смањење оптерећења на зараде запослених, превремена отплата унутрашњег дуга и укидање накнада и такси за аутопутеве и коришћење грађевинског земљишта, неке су од мера којима црногорска влада покушава да сачува новчанике својих грађана од удара светске финансијске кризе. Као помоћ предузетницима предвиђено је и смањење цена електричне енергије од десет одсто. За ове мере тамошња влада је издвојила 350 милиона евра.

А да ли ће овдашње власти српским привредницима и грађанима додати појас за спасавање у тренутку кад талас финансијске нестабилности јаче удари по нашем тржишту? Јавности је засад познато да се у пакету мера, које је недавно предложио премијер Мирко Цветковић, налази и план подршке српској привреди. Држава ће у привреду из домаћих и страних извора следеће године упумпати око две милијарде евра. Велики део владиних мера усмерен је на подизање конкурентности привреде. Подстицајним средствима ублажиће се и проблем незапослености, обећао је Цветковић, али није прецизирао колико ће новца добити онај послодавац који у време светске кризе запосли радника.

А. Н.