Вратите тротоаре пешацима

Над београдском Сарајевском улицом полако се спуштао сумрак. Тек што сам закорачила на тротоар излазећи из продавнице беле технике, тик пред носом осетих како ме ошину изненадни удар ваздуха. Преплашена, махинално се повукох уназад, и погледах у правцу „ветра” који је прозујао крај мене. Угледах бициклисту који је већ стигао стотинак метара даље од места на којем сам стајала.

Запањена оваквим понашањем учесника у саобраћају – јер бициклиста то јесте, чак и кад вози тротоаром – окренух се супругу који ми је придржавао врата: „Виде ли ти ово?!” Није видео, јер је бициклиста нестао брзином муње. Утом ми у реч упаде човек који је прилазио ка нама: „Ја сам видео, и крај мене је пројурио, умало ме није оборио кад је прошао, страшно...” Наш кратки разговор ту се заврши, свако настави својим путем, али сам ја одлучила да пишем „Политици” јер сам и даље у шоку. Зар више ни на тротоару нисмо безбедни? Постоји ли неки пропис да заштити пешаке од несавесних бициклиста? А овај је возио и без осветљења и без икаквог обзира према људима око себе. Ни осврнуо се није, макар да је у пролазу добацио „извин’те”... Сме ли он да јури великом брзином, сме ли уопште да вози бицикл, тик поред зграда, одакле сваког тренутка може да изађе неко кога ће и нехотице ударити свом снагом, јер не може да се заустави нити да скрене, чак и ако би хтео? Шта би било да ме ударио бициклом јурећи том брзином (а само су ме два, три центиметра делила од ударца)? Не смем ни да помислим.

Београд, као ни већина наших градова, није идеална средина за бициклисте. Нема довољно стаза за њих, али то не значи да они због тога имају право да возе куда и како желе. Достављачи разних служби на бициклима, са мотором и без њега, мотоциклисти, возачи електричних тротинета... јурцају тротоарима, пресецају нам пут, пролазе улицама кад је на семафору црвено... Прописи постоје, али нисам приметила да се поштују. Да ли сте некад видели да, на пример, саобраћајни полицајац или, можда, „бели” (нисам сигурна ко је надлежан) пише неком бициклисти казну због саобраћајног прекршаја? А требало би.

И да се тротоари коначно врате пешацима – да буду довољно безбедни да њима могу да се шетају родитељи с децом, старији суграђани који ходају са штапом или мајке са децом у колицима.

Барбара Ђукић,

Београд